ПРЕДЛОГ ПРОГРАМА РАДА РЕПУБЛИЧКОГ ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ЗА ПЕРИОД 2014-2017. ГОДИНА

1. УВОД

Предлог Програма рада Републичког завода за заштиту споменика културе - Београд, за период од 2014. до 2017. године, даје се у оквирима прописане надлежности и делокруга рада Републичког завода за заштиту споменика културе Законом о културним добрима ("Службенигласник РС", бр. 71/94).
Поред тога, полазни основ овог предлога Програма рада, представља и сагледавање актуелног стања културне баштине Републике Србије, као и сагледавање досадашњег рада Републичког завода, пре свега у односу на стање фонда непокретне културне баштине, за који је Републички завод надлежан.
Богатство, значај, бројност и разноликост културне баштине Републике Србије захтевају планирање и спровођење мера заштите културне баштине не само од стране државе, односно надлежног министарства, већ и од стране Републичког завода за заштиту споменика културе, сагласно утврђеним надлежностима са циљем ефикасније заштите, ефикаснијем унапређењу стања, заштити и управљању. Посебно је важно да се појединачним програмима и пројектима обезбеди и додатно финансирање за ове намене из међународних и донаторских извора финансирања.
У многим надлежностима, одговорностима и активностима, које чине делатност заштите и унапређење стања културне баштине Републике Србије, улога Републичког завода је кључна, јер је осим обезбеђивања финансијских средстава за очување непокретне културне баштине, потребно знање, интерес и опредељеност да се баштина на прави начин сачува за будућност.

2. ПРАВНИ И ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОСНОВ

Правни и институционални основ за израду овог предлога Програма рада за период од четири године (2014-2017) је и полазни основ, који сагледава надлежности, обавезе и одговорности Завода за заштиту споменика културе на основу одредби Закона о културним добрима (1996), Просторном плану Србије, Програму његове имплементације за период 2011-2015, Закону о планирању и изградњи, међународним конвенцијама и повељама о културној баштини, које је Република Србија ратификовала.
Републички завод обавља делатност на основу Закона о културним добрима из 1994. године, који се односи на непокретна и покретна културна добра и којим је уређен рад завода за заштиту споменика културе, музеја, архива и кинотеке. Конзерваторске послове у Србији обавља Републички завод, градски, регионални, међуопштински и општински заводи, али и друга правна и физичка лица, која у складу са законом имају одобрење за рад на културним добрима.
Међународне конвенције и повеље које се тичу заштите културне баштине, а које је Србија потписала, обавезујуће су у примени.

Делатност заштите културних добара Републике Србије, на основу Закона, чине:
1) истраживање и евидентирање добара која уживају претходну заштиту;
2) предлагање и утврђивање културних добара;
3) вођење регистра и документације о културним добрима;
4) пружање стручне помоћи на чувању и одржавању културних добара сопственицима и корисницима тих добара;
5) старање о коришћењу културних добара у сврхе одређене овим законом;
6) предлагање и праћење спровођења мера заштите културних добара;
7) прикупљање, сређивање, чување, одржавање и коришћење покретних културних добара;
8) спровођење мера техничке и физичке заштите културних добара;
9) издавање публикација о културним добрима и о резултатима рада на њиховој заштити;
10) излагање културних добара, организовање предавања и других природних облика културно-образовне делатности и
11) други послови у области заштите културних добара утврђених законом и на основу њега.

Завод за заштиту споменика културе, поред послова из напред наведених делатности заштите културних добара Републике Србије, обавља и следеће послове утврђене законом:
1) проучава непокретна културна добра и израђује студије, елаборате и пројекте с одговарајућом документацијом ради најцелисходније заштите и коришћења одређеног непокретног културног добра;
2) учествује у поступку припремања просторних и урбанистичких планова путем достављања расположивих података и услова заштите непокретних културних добара и учествује у разматрању предлога просторних и урбанистичких планова;
3) објављује грађу о предузетим радовима на непокретним културним добрима;
4) израђује пројекте за извођење радова на непокретним културним добрима и изводи те радове у складу са законом;
5) остварује увид у спровођење мера заштите и коришћења непокретних културних добара и
6) обавља и друге послове утврђене овим законом.

3. АНАЛИЗА СТАЊА

3.1. Стратегија заштите непокретне културне баштине
Да би се предлогом Програма рада Републичког завода за заштиту споменика културе, за наредни четворогодишњи период, објективно и реално планирали и утврдили приоритетни задаци, послови и активности из надлежности Републичког завода за заштиту споменика културе, у оквирима утврђене делатности, неопходна је и анализа актуелног стања непокретне културне баштине и постигнутих резултата Завода у заштити културне баштине, као и активности на унапређењу актуелног стања.
На основу годишњих извештаја о раду Републичког завода за заштиту споменика културе, може се закључити да није утврђен средњорочни програм рада Завода, да се планирања рада утврђује искључиво на годишњем нивоу, а такође није постигнута неопходна координација са надлежним министарством или поднета иницијатива за израду националне стратегије заштите и унапређења културне баштине Републике Србије.
Ово представља кључни недостатак у стратешком планирању области заштите и унапређења културне баштине, а самим тим не постоји документ који би одредио дугорочне циљеве и смернице очувања, заштите и коришћења непокретне културне баштине Републике Србије, који је неопходан како се ова значајна област не би само на годишњем нивоу планирала.

3.2. Планирање
Републички завод обавља делатност на основу законом утврђених надлежности, претежно на основу годишњих програма рада и захтева корисника или власника непокретних културних добара. Тако се не сагледавају приоритети из стратешких, односно планских националних аката, посебно утврђених обавеза и приоритетима заштите културне баштине из Просторног плана Републике Србије, као основног планског документа просторног планирања и развоја у Републици Србији, односно обавеза утврђених Програмом имплементације Просторног плана за 2011-2015. годину.
Поједина непокретна културна добра, па и читаве категорије, која немају корисника или управљача, занапуштена су, немају намену и одговарајуће старање. С друге стране, поједине категорије споменика културе у Републици су значајно угрожене непланским интервенцијама, које обављају њихови власници или корисници, без утврђених мера техничке заштите.
Сагледавањем ове ситуације која има дугогодишњи негативан утицај на заштиту и очување културне баштине, предлаже се ургентна израда елабората: Анализа актуелног стања непокретних културних добара, из надлежности Завода за заштиту споменика културе, са предлогом мера заштите и унапређења стања.
Непокретна културна добра се при планирању радова углавном, у већини случајева, посматрају као појединачни објекти, без одговарајуће повезаности и зависности са њиховом проглашеном заштићеном околином или природним окружењем, а културни предео не постоји као посебна категорија у пракси, иако нас на то обавезује међународна Конвенција о заштити предела, чији је потписник и наша земља.
Велики недостатак у заштити и унапређењу културне баштине је што се не иницирају и раде урбанистички планови за заштићене околине. Посебно велики проблем представља неучествовање Републичког завода у изради планских докумената, односно активно учешће, јер се надлежност своди на давање података - списка споменика за планско подручје и општих мера заштите.
План рада Републичког завода за заштиту споменика културе израђује се већ две деценије по инерцији и то само за радове на појединачним објектима, углавном на основу слободне процене појединих сарадника, према интересовању конзерватора за одређене објекте или проблеме. Не постоји стратешки план, усмерења или стратегије, као ни опредељења када се ради о приоритетима по степену угрожености. Нема никакве целовите визије заштите културне баштине и њеног коришћења.
Студије заштите, као и студије оправданости које би предходиле опредељењу да се планира или уређује заштићени простор се не раде, а менаџмент планови постоје само као годинама прихваћена, а сада и захтевана обавеза према Унесковој баштини.
Годишњи план рада Завода методолошки није постављен тако да се сагледају приоритети, реалне потребе или рангирани значај културног добра, већ је приликом његове израде и доношења сведен на сумарни документ појединачних иницијатива самих предлагача, односно носилаца будуће реализације.
Из напред наведене потребе да се уради Анализа актуелног стања културне баштине – непокретних културних добара, из надлежности Завода за заштиту споменика културе, са предлогом мера заштите и унапређења стања, моћи ће јасно и недвосмислено да се сагледају приоритети за средњорочни период рада Завода, а оперативним мерама на годишњем нивоу Програма рада, могу се одредити мере и активности Завода на годишњем нивоу.

3.3. Стање споменичког фонда
Према Централном регистру непокретних културних добара (НКД) у Републици Србији има укупно 2419 непокретна културна добра. Према врстама, има: споменика културе 2109, просторних културно-историјских целина 72, археолошких налазишта 167 и знаменитих места 71.
Категорисана су 782 непокретна културна добра, а према категоризацији су од изузетног значаја 200 НКД, а од великог значаја 582 НКД. Структура НКД од изузетог значаја је: споменика културе 155, просторних културно-историјских целина 11, археолошких налазишта 18 и знаменитих места 16.
Захваљујући неадекватном планирању рада Завода, последица је да се дуги низ година ради на свега 3-5 процената споменичког фонда од изузетног значаја (при томе, често се ради на истим: 7-8 објеката). За преосталих 95% споменика од изузетног значаја (око 190 објеката) актуелно стање није довољно познато и документовано.

3.4. Конзерваторска документација
Документација о непокретним културним добрима у Републичком заводу је сакупљана деценијама, током радова или истраживања, али није систематизована ни међусобно повезана и садржи значајне недостатке. Стање непокретних културних добара се не утврђује и не евидентира систематски, већ се увид врши ad hoc и углавном само на захтев власника или корисника.
Нема потпуне систематски израђене документације постојећег - актуелног стања за све објекте, недостаје целовит - потпун списак споменичког фонда (објекти под заштитом се налазе у регистру у Републичком заводу, али се спискови евидентираних добара и њихова документацијаналазе у подручним заводима).
Републички завод располаже са респектабилним кадровским потенцијалом, који није довољно организационо повезан у оквиру ефикасних тимова . Стручњаци су подељени по одељењима, међу којима је неопходна координација и сарадња у планирању послова и радова на објектима. Архитекти, сликари, археолози и историчари уметности углавном независно израђују конзерваторске елаборате, што је недостатак оптималне и тимске организације послова и задатака.
У оквиру одељења се израђује веома мало пројеката, нпр Архитектонско одељење (са 12 архитеката) током године изради свега неколико елабората, који немају форму пројеката по закону и који не пролазе законску процедуру, предвиђену за споменике од изузетног значаја. Заводуступа послове пројектовања пројектантским бироима, често и снимање постојећег - актуелног стања. Већ годинама недостају пројекти Завода са којим би млади архитекти-сарадници могли да положе државни испит.

3.5. Информациони систем
Квалитет, ниво обрађености и степен доступности и једноставности претраживања документације о културној баштини је један од основних услова за успешно очување и коришћење културне баштине као одрживог ресурса за развој локалне заједнице и ширег окружења.
У Републичком заводу не постоји јединствена база података документације која би била лако доступна за претраживање. Нема базе података о стању непокретних културних добара, као ни о стању збирки које се налазе у оквиру тих добара (нпр. манастирске ризнице).

3.6. Реализација стратешких приоритета Просторног плана Србије
Степен реализације стратешког приоритета Просторног плана - израда и усвајање менаџмент планова за све споменике културе на Листи светске баштине је недовољан. Осим Менаџмент плана археолошког локалитета Гамзиград-Ромулијана, који је у завршној фази сређивања текста и Менаџмент плана за Стари Рас са Сопоћанима, који је у фази дефинисања стратегија, менаџмент планови за манастире Студеница, Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и цркву Богородице Љевишке нису започети.
Степен реализације стратешког приоритета Просторног плана Србије - израда нових номинација за културна добра предложена за Листу светске баштине је такође недовољан: осим Номинационог досијеа за Стећке на локалитету Мраморје, који је у завршној фази, номинациони досијеи за Манасију, Неготинске пивнице, Смедерево, Царичин град, као и мешовита добра Бач и Ђердап нису ни започети.
У Просторном плану се рад на заштити непокретних култуних добара усмерава од заштите појединачних објеката ка интегралном очувању културних добара и простора у коме се налазе и ка третирању културних добара и њихове заштите као економског потенцијала развоја подручја. Насупрот томе, Програм рада Републичког завода се израђује за појединачне објекте, тако да је видљив раскорак са стратешким приоритетима из Просторног плана Србије.

3.7. Закључак анализе стања
Основна карактеристика стања у Републичком заводу за заштиту споменика културе је затворени и застарели систем рада на непокретним културним добрима, систем који не прати савремене токове и који не може да одговори на проблеме који се у пракси јављају.
Републички завод не може одговорити ни техничком документацијом, јер уобичајена форма конзерваторског елабората нема елементе пројекта који може да добије локацијску и грађевинску дозволу, што онемогућава конкурисање за донаторска средства. Финансијска средства, која потичу из Европске уније или других извора се не користе, јер нема одговарајуће припремљене документације.
Често позивање на “нема простора / нема људи / нема пара” представља само алиби за неорганизованост, али може бити и подстицај да се у постојећим околостима постигну добри резултати.
Потребно је начинити реорганизацију у планирању и начину рада, посебно у тренутку када су све активнији други чиниоци, који немају кадровски потенцијал и искуство, али имају амбицију и жељу да раде (приватне конзерваторске радионице, црквени заводи у фази оснивања и други).

4. ПРЕДЛОГ ПРОГРАМА РАДА

Основне активности Републичког завода су израда предлога за утврђивање непокретних културних добара (НКД), допуна постојећих решења о утврђивању НКД, обрада предлога за прекатегоризацију НКД, вођење Централног регистра НКД, међународна сарадња, едукација, библиотека и издавачка делатност.
Према Закону о културним добрима, у делатност Завода спада и проучавање непокретних културних добара и израда студије, елаборате и пројеката ради најцелисходније заштите и коришћења одређеног споменика. Такође, Завод учествује у поступку припремања просторних и урбанистичких планова, објављује грађу о предузетим радовима на непокретним културним добрима. Завод израђује пројекте за извођење радова на непокретним културним добрима и изводи те радове у складу са законом, остварује увид у спровођење мера заштите и коришћења непокретних културних добара.
Све ове активности је потребно наставити и интензивирати у наредном периоду, јачајући улогу Републичког завода, као централне установе службе заштите споменика културе.
Начела на којима се заснива предлог Програма рада Републичког завода за наредне четири године су: а) наставак и завршетак започетих радова и б) убрзано осавремењивање рада на очувању и одрживом коришћењу непокретних културних добара.

4.1. Ревизија одлука о заштити и употпуњавање документације
Потребно је наставити са ревизијом одлука о заштити, утврдити заштићене околине и употпунити основну документацију. До сада је ревизијама одлука обухваћено око 10% непокретних културних добара од изузетног значаја.
Потребно је убрзати ревизију одлука, односно допуну са дефинисаним заштићеним околинама на катастарским подлогама, како би се за четири године заокружио комплетан фонд од две стотине непокретних културних добара.

4.2. Увид у стање и израда базе стања и потребних мера
Један од основних критеријума за предузимање радова на неком заштићеном објекту треба да буде његово стање и степен угрожености, а приоритет у финансирању и извођењу конзерваторских радова морају да имају најугроженији објекти.
Како би се на егзактан начин утврдило стање заштићених објеката и простора и начинио план рада који је резултат угрожености споменика, потребно је извршити систематски преглед комплетног споменичког фонда, утврдити стање, предложити основне мере и систематизовати податаке о стању споменика културе и потребним радовима, односно изградити функционалну базу података.
База података непокретних културних добара од изузетног значаја већ постоји у Републичком заводу, тако да може бити коришћена као основа за планирање и организацију обилизака, а затим и допуњена сегментом са стањем и предлогом мера.
Попуњена листа споменика, односно утврђено стање са градацијом и предложене мере са хитношћу интервенције, једноставним прегледом ће дати списак најугроженијих споменика, који ће бити основа за план рада службе заштите и приоритет у финансирању. Груба процена вредности радова даје и прелиминарну слику о потребном буџету.
Фонд непокретне културне баштине од изузетног значаја, који броји око 200 објеката и целина, може може да се обиђе у једној години, а подаци се одмах по повратку са терена уписују у заједничку базу података. Тимови су формирани д стручњака свих профила, а тиму се обавезно придружују стручњаци из територијално надлежног завода.
Могуће је да се сваке године за 25% споменичког фонда, за који се утврди да је најугроженији и као такав приоритет за интервенције, израде идејна решења или идејни пројекти (или програми заштите, или планови управљања - према потреби или врсти проблема). То омогућава да се цео споменички фонд обухвати конкретним решењима заштите и презентације за четири године.
Финансирање Пројекта мора бити обезбеђено од средстава Министарства културе, као базни пројекат Републичког завода у првој години, а предрачунска сума треба да обухвати трошкове обиласка стручњака Републичког и других завода, као и средства потребна за израду идејних решења или идејних пројеката за приоритетне објекте или целине.

4.3. Израда вишегодишњег и једногодишњег Плана рада Републичког завода
План рада Републичког завода за 2014. годину је већ припремљен. Планови за период од 2015. до 2017. године ће се припремати према следећим основним критеријумима за предузимање активности Републичког завода на заштићеним објектима:
стање, односно степен угрожености,
реализација приоритета из ширег контекста планирања;
оправданост у смислу одрживог коришћења баштине.
Стање, односно степен угрожености је податак који ће за свако непокретно културно добро од изузетног значаја бити познат по обављеном прегледу и формирању базе. Просторним планом Србије и Програмом имплементације Просторног плана Србије предвиђени су приоритети у заштити непокретне културне баштине, који морају бити реализовани до 2015. године, што је обавезујуће и за Републички завод.
У наредном периоду ће се План рада Републичког завода радити „одозго на доле“, што ће омогућити да се остварују и државни приоритети и да се заштити најугроженији део културне баштите. То ће омогућити укључивање свих сарадника Завода у израду пројеката и студија, уз формирање мултидисциплинарних тимова окупљених око конкретних конзерваторских проблема. Тиме се избегава да поједини сарадници Завода сваке године имају посла, док велики део сарадника остаје ван финансираног програма рада.

4.4. Израда планске и пројектне документације
Извештаји о стању и мерама заштите споменика, у зависности од угрожености, постају основа за разраду у облику идејних решења, генералних или идејних пројеката. Са постојањем пројектне документације драстично се повећавају изгледи за финансирање радова на заштити и уређењу културне баштине. Идејни пројекти, са оквирним буџетом, основа су за конкурисање за средства од донација.
Сви пројекти који се раде, према законским прописима за непокретна културна добра од изузетног значаја, морају имати урађену и Студију оправданости. Захтев за израдом менаџмент планова за Унескове споменике је неспорна обавеза, али су студије изводљивости и оправданости неминовност за успешно добијање донаторских средстава, тако да ће сваки пројекат Републичког завода морати да буде праћен и одговарајућом студијом.
Међународне конвенције и повеље које се тичу заштите културне баштине, а које је Србија потписала, обавезујуће су и примењују се током израде планске и техничке документације.
Постојање целовитих пројеката даће увид и Министарству културе и инвеститорима и донаторима у циљ и коначни изглед објекта у који се улажу средства. Радови могу тада да се одвијају у фазама и према расположивим средствима, али тзв. Елаборати за наставак радова неће постојати.
До сада је Републички завод само давао списак споменика за израду урбанистичких планова, а у складу са значајем урбанистичког сегмента заштите културних добара, учешће Завода мора да буде активније и садржајније, уз истраживања на терену и давање конкретних мера за сваки објекат на планском подручју.

4.5. Јачање кадровског потенцијала
Уз несумњиво значајан кадровски потенцијал Републичког завода, у наредном периоду је потребно ојачати поједине сегменте, где се правна служба јавља као приоритет.
Правна служба Републичког завода не може у реалном времену да постигне све оно што се од ње захтева: састављање свих врста решења и одлука, спровођење јавних набавки, уговарање, решавање жалби, тако да је неопходно правну службу ојачати искусним правницима.
Пред правном службом и осталим службама Републичког завода се у наредном периоду очекууе и потпуно нови задаци и циљеви: унапређивање правног оквира за заштиту, очување и одрживо коришћење културне баштине и осигуравање спровођења закона и прописа; развијање система планирања и управљања у заштити, очувању и одрживом коришћењу културне баштине.
Намера је да се реализацијом тог циља побољша правни оквир и регулатива за раст ефикасности заштите и очувања појединих делова културне баштине у условима све већег друштвеног и привредног коришћења на начелима одрживости. Данас многи чиниоци отежавају или чак онемогућавају спровођење заштите културне баштине, што има за последицу и онемогућавање одрживог коришћења.
Стога је неопходно регулисати власничка права и односе везане уз културну баштину, предложити усклађивање и допуну законске регулативе везане за старање и одрживо коришћење културне баштине, поједноставнити поступке и организацију активности на заштити, старању и одрживом коришћењу културне баштине.
У Архитектонском одељење ће од почетка 2014. бити упражњено место архитекте. С обзиром да је потребно ефикасно радити на изради студија и техничке документације за непокретна културна добра, водећи рачуна о чињеници да последњих година није било технички исправних пројеката за споменике, потребно је запослити архитекту са искуством, који ће да ти подстицај млађима и моћи да пренесе пројектантско знање.

4.6. Финансирање рада на културној баштини
Финансирање санације и обнове, улагање у одржавање и презентацију непокретних културних добара и тиме њихову одрживост као корисног ресурса своди се на неколико извора:
- Министарство културе,
- друга министарства, са сродним интересима, нпр. Министарство привреде, Министарство рада и социјалне политике,
- локална самоуправа,
- власници културних добара (приватна или државна својина),
- иностране донације.
Утврђивање стања, израда информационог система - базе стања и мера заштите и коришћења за целокупан споменички фонд од изузетног значаја и израда генералних, идејних и главних пројеката, програма заштите или планова управљања, као и надзор над извођењем радова, морају бити финансирани из буџета, односно од стране Министарства културе, као основни посао Републичког завода.
Сва остала финансирања и извођење радова на културној баштини могу се остварити на основу конкурисања за донације или средстава у другим ресорима или код локалне заједнице. Већ после прве године (за коју постоји план активности, предат Министарству културе), која ће бити искоришћена за утврђивање стања и израду техничке документације, могу се очекивати и резултати у конкурсима за донације, јер досадашње искуство говори да се средства из европских фондова готово уопште не користе због недостатка валидне документације.

Синиша Темерински

новембар 2013.