КОМЕНТАР БЛОГА ТИ КЛИНГОНСКОГ
Суфинансирање са људским ликом
Министарство културе расписало је КОНКУРС за суфинансирање програма/проjеката у области заштите културног наслеђа и библиотечке делатности у Републици Србиjи у 2010. години.
С обзиром да је конкурс по дефиницији начин да се провере програми, идеје, предлози и избегне фаворизовање једних и унижавање других пројеката и пројектаната, очекивало се да то буде начин да се појаве и други пројекти, осим оних бескрајних наставака стазице, фасадице, археологијице...
Идеја да се средства додељују конкурсом је изванредна и можда представља пут оздрављења тешко оболеле службе заштите културне баштине, али само ако је поступак спровођења конкурса поштен и транспарентан.
Са том идејом и поверењем, припремљена је за овај конкурс пријава за пројекат „Конзервација и презентација археолошког локалитета Лепенски вир“, јер се у 2010. години очекује завршетак грађевинских радова, тако да су ослобађање од привремене покривке и конзерваторски радови на локалитету неопходни. Према пропозицијама конкурса, пројекат Лепенског Вира испуњава основни критеријум, а то је да је већ финансиран, као и осталих шест критеријума:
- допринос заштити и коришћењу културног наслеђа;
- допринос интегралноj заштити културног наслеђа и одрживом развоjу;
- категориjа културног добра;
- степен угрожености културног наслеђа;
- обезбеђивање услова за доступност садржаjа, грађе или услуга jавности;
- допринос популаризациjи и промоциjи културног наслеђа.
С обзиром да се ради о конкурсу за суфинансирање, учешће средстава Министарства културе у заштити налазишта Лепенски Вир чинило би мање од 1% од укупних уложених средстава из других извора, али са значајним ефектом. Са завршетком грађевинских радова имали би конзерваторске радове великим делом урађене...
Снажна опструкција која постоји у нерадном делу Републичког (клингонског) завода је и овог пута била јача од сваке логике.
Пријава за конкурс није до истека рока упућена из Републичког (клингонског) завода за заштиту споменика културе у Министарство културе, тј. онемогућено је учешће пројекта Лепенског Вира на јавном конкурсу. Подвала је употпуњена и спречавањем да било ко други конкурише са овим пројектом. Да је до истека рока за пријављивање речено да руководство Завода одбија да учествује у конкурсу, конкурсну пројаву би поднео Музеј из Мајданпека, или Библиотека из Бољетина... или било ко други, коме није до ометања и опструкције једног од највећих пројеката у историји Републичког завода (започет 1970, завршиће се 2010).
Разлог за одбијање да се учествује на конкурсу? Па „у Министарству културе је одговорено да се Лепенски Вир ове године не може финансирати средствима обезбеђеним за конкурс“!. А које године може, ако не оне када се објекат завршава и Музеј отвара? Можда неке године коју неће појести скакавци?
Од свих стратегија, које најављује сваки новодошли министар културе, у заштити културне баштине постоји само "стратегија" која почива на злоби, зависти, сујети, подвалама, пакости... и мувању са оно мало пара. А тих пара је, наравно, све мање, јер нико неће да улаже паре у мување.
Какав је то јавни конкурс, ако је "буразерски" договорено и одлучено шта може да конкурише, а пре конкурисања се зна који пројекти могу бити финансирани?.
А који ће, ако неће своји.
Према резултатима јавног конкурса Министарства културе:
Награду у облику 1.500.000 динара "за суфинансирање" добио је председник велике Комисије Министарства културе за систематска археолошка истраживања у манастиру X (то што Републички (клингонски) завод не може да врши систематска истраживања, већ само заштитна, као и да се ништа и не СУфинансира јер никакава друга средства не постоје, нема везе, нећемо се ваљда слепо држати услова конкурса у случају Председника);
Награду у облику 20.000.000 динара "за суфинансирање" добио је заменик и кум председника велике Комисије Министарства културе за реконструцију манастира Y (то што осим средстава Министарства културе никакава друга средства не постоје, па је ово суфинансирање самих себе, као нека врста онаније, али нема везе, нећемо се ваљда држати услова конкурса кад је Заменик Председника у питању);
Награду у облику 12.000.000 динара "за суфинансирање" добио је шеф Архитектонског одељења Републичког (клингонског) завода за израду пројекта и конзерваторске радове у археолошком налазишту Z (то што осим средстава Министарства културе никакава друга средства не постоје, нема везе, нећемо се ваљда држати услова конкурса кад је Шеф у питању). Када је Z у питању, можда ће се тих 12 милиона и вратити у буџет, као што је враћено прошле године 100 милиона од НИП-а, јер пројекти нису припремљени, па није имало шта да се гради траженим и одобреним средствима.
Било је још 5 награда које је добио Републички (клингонски) завод, за које је заједничко да не испуњавају услов конкурса за суфинансирање јер немају средства из другог извора, а укупна вредност 8 пројеката је 50 милиона динара - отприлике два буџета Републичког (клингонског) завода... Ух, добро је да је конкурс био јавни.
Једини пројекат из Републичког (клингонског) завода који је испуњавао услове конкурса, јер има основно финансирање из другог извора, а суфинансирање би заиста то и било, а значило и успешно отварање новог Музеја, спречен је да уопште стигне до Министарства, због "стратегије заштите културне баштине" (оне која почива на најнижим људским нагонима)... Опет је победила Клингонска антистратегија.
Зашто је уопште расписиван јавни конкурс за суфинансирање? Зар није лепо могло да се каже: Ево, сада смо на власти и у прилици смо да расподелимо паре како хоћемо, одобрићемо средства својим пројектима, одобрићемо и другим пројектима, а нећемо одобрити пројектима које мрзимо... То је стратегија културне баштине до следећих избора и - готово. Нема намештених "јавних" конкурса, нема "суфинансирања", нема лицемерја ни муљања... Све поштено.
А овако је много људи увучено у припрему и спровођење "јавног конкурса": руководиоци пројеката су испуњавали пријаве којима се тражи суфинансирање иако никаквог другог финансирања нема, директор је потписивао-ла пријаве које не испуњавају пропозиције суфинансирања, а морао-ла да одбаци пријаву која испуњава услов "јер је тако одговорено из Мин. културе", људи у Мин. културе су унапред морали да одлучују који ће пројекти моћи да се суфинансирају, а који неће моћи ни да конкуришу на јавном конкурсу...