УРАВНИХИЛОВКА
Архитектонски радови на санацији цркава у Пећкој патријаршији су успешно завршени. Шта је било успешно?
1.У једној сезони су извршени истраживачки радови, преко зиме је урађен пројекат, а у следећој сезони су изведени радови. Без фолирања, "нерешивих" 25-годишњих проблема, растезања боравка ради дневница...
2. Остварена је нормална, али ексклузивна сарадња архитектонске и сликарске екипе и захваљујући томе су решени легендарни "нерешиви проблеми" у источном простору Богородичине цркве. Без фолирања о немогућности сарадње архитеката и сликара...
3. Организовано је радилиште са комплетном инфраструктуром. Просечно је у 2006. години на радилишту било 22 радника и 10 чланова сликарске екипе. Радници су били смештени у адаптираној бараци у порти и имали су организовану кухињу, заједно са стручном екипом. Припремљено је током трајања радова за раднике и екипу укупно око 12000 оброка. Све набавке материјала, алата и хране су извршене у Пећи, осим мањег дела материјала и опреме. Без фолирања, тражења нове зграде за конзерваторе или огромних дневница...
После радова у 2006. години се министар Којадиновић дописом захвалио Републичком заводу и учесницима на обнови пећких цркава (билборд са откривеним пећким принцезама је месецима висио на фасади Министарства културе), Марија Јовин је добила Главну годишњу награду Републичког завода за радове у Пећкој патријаршији, а Републички завод посебну захвалницу од Српске Православне Цркве.
Да ли су ово основни разлози због којих је дошло до напада на урађен посао од стране оних који проблеме нису умели да реше или су их само повећавали (уношењем стотина тона бетона или слабљењем конструктивних дрвених греда). Да ли се само ради о средини у којој се успех не прашта?
Можда је и разумљиво да се у једном устајалом, „буџетском“ окружењу напада сваки посао који има изгледа да буде урађен, али од разрешења ситуације са Пећком патријаршијом зависиће и даљи рад на заштити културне баштине. Данас је неминовност израда пројеката и конкурисање за средства, али то изазива отпор код оних који примају сигурну плату, а која обично превазилази буџет акције за коју су одговорни. Тако и долазимо у ситуацију да само два заводска пројекта који се тренутно реализују (Лепенски Вир и уређење улица на подручју Кнез Михилове улице, одговорни пројектант С. Темерински) десетоструко превазилазе буџет целог Завода за 2009. годину.
Може постојати неслагање у конзерваторским ставовима, али изјаве да је у Пећкој патријаршији Црква финансирала или изводила радове, да је уништено културно добро, да су постојале некакве забране Републичког завода или Министарства културе, да Унеско није одобрио радове и слично, представљају само обмањивање јавности, а величина лажи показује величину угрожености оних који те лажи износе, покушавајући да онемогуће сваки рад на пројектовању и извођењу радова. Сви треба да буду изједначени у нераду и неспособности. Живела УРАВНИХИЛОВКА!
Континуитет изједначавања у нераду има
своју малу традицију... Кад су прошле "гладне" деведесете године и
настављено финансирање радова на споменицима, постало је јасно да за обезбеђивање
средстава нису довољни "Елаборати за наставак радова..." већ су потребни
прави пројекти (а и нови Закон о планирању и изградњи их тражи).
Као вид отпора, рођена је борба против пројеката, у српској конзервацији названа
"БОЛИ МЕ ШТИКЛА"!
Борба траје до данас...
Садашњи, ЦРВЕНИ изглед пећких цркава је резултат десетогодишњег рада Републичког завода за заштиту споменика културе: од 1997. године почињу М. Јовин и С. Темерински рад на санацији и заштити цркава, а од 2002. године интензивно раде на снимању стања, изради документације и припремама за санацију и заштити цркава од атмосферске влаге.
Већ 2003. године је припремљен предлог за санацију цркава и обнову фасадног малтера ради заштите од влаге и обезбеђена су средства од стране Координационог центра и италијанске донације (150.000 Еур), али је реализација спречена од стране тадашњег директора Завода (због свађе код кога ће стајати новци).
У 2005. години је Републички завод извео на црквама мултидисциплинарне истраживачке радове. Урађена су архитектонска испитивања и документација за пројекат (архитекти С. Темерински и М. Јовин), физичко-хемијска испитивања малтера са фасада (хемичар Татјана Трипковић), сликарска истраживања живописа у Богородичиној цркви (сликар Слободан Стојиловић), историјско-уметничка каталогизација сликарства (ист. уметности Радојка Зарић), систематско фотографисање сликарства (фотограф Павле Марјановић и William Taylor Hostetter). Утврђено стање зидова било је такво да су одмах изведени радови на статичкој санацији активних пукотина западног зида припрате. Упоредо се радило на уређењу простора за боравак радника током предвиђене санације цркава. На захтев Републичког завода је Влада Србије за ове радове обезбедила средства (руководилац радова је био С. Темерински).
На основу резулата истраживања, израђен је Главни пројекат “Заштита и презентација цркава Пећке патријаршије”, према условима Републичког завода (као донацију израдило предузеће Албо-инжењеринг, које је имало лиценцу за споменике културе, за разлику од Републичког завода). У Републичком заводу су израђени Елаборат сликарских конзерваторских радова у Богородичиној цркви и пројекти економског прилаза, реконструкције електро-инсталација и осветљења у црквама. Предузеће ВМС је израдило по условима Републичког завода пројекат оградног зида и улазне капије (аутор М. Јовин).
У 2006. години изведени су радови на санацији и заштити цркава Пећке патријаршија, који су трајали шест месеци, у организацији Републичког завода (руководилац радова С. Темерински, пројектантски надзор М. Јовин, руководилац сликарских радова С. Стојиловић). Средства је на захтев Републичког завода обезбедила Влада Републике Србије.
Прва фаза радова је обухватила уклањање постојећих бетонских канала и уклањање бетонских облога темеља. Уклоњено је укупно 97 м3 ливеног бетона и 63 м3 ломљеног бетона и шута (уграђено под руководством др М. Чанак Медић, иако је познато разорно дејство соли из цемента на живопис). Упоредо је изведена статичка санација и консолидација темељне зоне, с обзиром на велике пукотине и растрешене делове темеља. Санирано је 134 метра темеља и изведена ваздушна изолација око свих цркава, са контролисаним одвођењем процедне воде.
Комплетан терен око цркава је враћен на првобитни ниво и нивелисан за одвођење површинских вода и израђено је 430 м2 тротоара од камених плоча. Упоредо су постављени и подземни електро каблови за напајање цркава.
Друга фаза радова је обухватила уклањање малтера који садрже цемент из фасадних спојница (уграђен под руководством Ђ. Бошковића и М. Чанак Медић) и санацију пукотина и растрешених делова фасадних зидова. Трасе иструлелих дрвених греда у фасадним зидовима су очишћене од земље и израђени су армиранобетонски серклажи. Све фасаде су дерсоване и потом малтерисане кречним малтером. Фасадни украси су заштићени опшивањем и новим малтером, а припремљене су све површине за реконструкцију сликане декорације фасада. С обзиром да фасаде нису биле потпуно осушене пре бојења, обојена је само купола цркве Св. Димитрија и постављени цртежи за реконструкцију сликане декорације на осталим црквама и припрати.
Упоредо са радовима на санацији и заштити архитектуре, изведени су радови на санацији, чишћењу и конзервацији живописа у источном простору Богородичине цркве, при чему су скинути ружни фластери који су прекривали живопис преко 20 година (поставили су их мр З. Зековић и мр Д. Станојевић). Значајно је откриће фресака из 14. века у зазиданом прозору цркве Светог Димитрија - одлично очуване представе две светитељке.
Пре и током радова је одржано пет састанака мултидисциплинарне Комисије Републичког завода за Пећку патријаршију, која је прихватила и подржала пројекат. Радови су изведени уз благослов патријарха Павла и залагање Савета за обнову храмова и културне баштине СПЦ, уз подршку министра културе Драгана Којадиновића. На састанку Комисије Србије за сарадњу са УНЕСКО-м 13. септембра 2006. године подржани су радови у Пећкој патријаршији. Пројекат санације цркава је преведен на енглески и достављен УНЕСКО-у. Радове је два пута обишла г-ђа Елка Бакалова (званични представник УНЕСКО-а и ИКОМОС-а за византијску архитектуру југоисточне Европе) и подржала изведене радове и обнову фасада. Пројекат је прихваћен од стране Унеска (31. седница, Christchurch, Нови Зеланд, 2.7.2007).
За 2007. годину било је предвиђено да се сви радови на фасадама заврше, односно да се обоје зидови и реконструише фасадни сликани украс, као и да се наставе и заврше радови на чишћењу и конзервацији живописа у Богородичиној цркви.
Међутим, конзерватори који су претходних 25 година радили у Пећкој патријаршији (М. Чанак Медић, З. Зековић, Д. Станојевић) започели су против радова кампању у штампи, наставили је на Скупштини друштва конзерватора у јуну 2007. године, као и у Комисији која је формирана при Министарству културе (Ова Комисија је предложена још 2006. године у саставу који је имао мотива да спречи да се открију последице досадашњих конзерваторских радова на црквама – 6 од 16 чланова су радили у Пећкој патријаршији). Нова директорка Републичког завода није подржала наставак радова у 2007. години, са образложењем да је Комисија тражила да се са радовима чека док се не донесе неко мишљење о њима. То чекање је трајало годину и по дана. И после више обраћања руководилаца архитектонских и сликарских радова да им се омогући да, сходно Решењу о образовању Комисије, презентују и образложе радове, Комисија је то одбила. (Чак је у Решењу о формирању новог састава Комисије у том делу измењено Решење и избегнута свака могућност да се чује мишљење руководилаца или пројектаната).
Нису настављени ни сликарски радови у Богородичиној цркви, који су такође били предмет критике, без обзира на остварене одличне резултате - разрешени су 25-годишњи проблеми, које су критичари проглашавали за „нерешиве“.
Стање у коме су се налазиле цркве Пећке патријаршије било је веома осетљиво, јер површина кречног малтера није имала слој боје као заштиту, што би изазвало његово брзо пропадање. Непримерено је и да се посао на црквама напусти после 90% изведених радова. Пошто су средства за наставак радова постојала, а претило је да се чекање на мишљење Комисије продужи до следеће сезоне, на позив Митрополита Амфилохија да се радови заврше и на тај начин цркве заштите, радови су настављени у септембру 2008. године.
За два месеца (септембар-октобар 2008. године) радови на заштити архитектуре цркава су завршени, чиме су цркве доведене у стање пре обијања малтера 1931. године. ЗАВРШЕН ЈЕ ПЕРИОД ОБДУКЦИОНИЗМА У ПЕЋКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ.
Национални инвестициони план и КИЗА МЕНТОЛ
Хидра, Хидро и мали Осми путници...
ОБДУКЦИОНИСТИ и таоци "угроженог културног бетона"