___
Цртежи цркве која стоји на равној земљиној плочи: црква без темеља или "неутемељена наука" Мајстора Велике ложе
Сумрак Клингона
Хидра, Хидро и мали Осми путници...
Јуче у Милешеви, данас
у вашем Град(ц)у!
После вишегодишњих археолошких истраживања у порти манастира Градац, извођених да би се израдио пројекат заштите цркве од влаге, Комисија Републичког завода за манастир Градац донела је одлуку 10. јула 2006. да се изради дугочекани пројекат.
АЛБО-инжењеринг, пројектантски биро из Београда (који је имао лиценцу за пројектовање на споменицима културе од изузетног значаја, за разлику од Републичког завода), израдио је у септембру 2006. године (као донацију) Пројекат заштите и презентације цркве манастира Градац. Пројекат је добио сагласност Републичког завода за заштиту споменика културе и био је спреман за извођење.
У 2007. години културу, па самим тим и влагу у културној баштини, уместо СПО-а, преузима ДС, чиме се нагло мења и однос према заштити цркве манастира Градац. Велика комисија доноси мишљење и Републички завод доноси Решење којим се поништавају услови за израду пројекта, чиме се спречава сваки рад на санацији цркве од влаге.
Републички завод у образложењу Решења о поништавању Мера техничке заштите преноси мишљење Велике комисије да су оштећења на цркви обележена на цртежима "неистинита" и да би се радовима на заштити од влаге и малтерисањем "нанела огромна и ненадокнадива штета Манастиру Градцу". Председник Велике комисије је архитекта мр Оливера Кандић, дугогодишњи руководилац радова на обнови и заштити градачке цркве, која је током радова на обнови није заштитила од влаге, ваљда да "фреске не доживе шок", а члан Велике комисије је археолог Емилија Пејовић, која ископава порту да утврди границе некрополе...
Према Великој комисији,
једино су у Пројекту заштите и презентације тачни цртежи "копирани из књиге
О. Кандић, Градац, историја и архитектура манастира, Београд 2005"...
За разлику од цртежа цркве у Пројекту која бар има темеље, цртежи у наведеној
књизи су пример "науке без темеља", рађени по угледу на цртеже из
Архитектуре
прве половине XIII века II, Београд, 1995:
___
Цртежи цркве која стоји
на равној земљиној плочи: црква без темеља или "неутемељена наука"
Мајстора Велике ложе
Уместо реализације санације и заштите цркве, постала су "пожељна" само археолошка истраживања, која су започела због прикупљања података за израду пројекта заштите цркве од влаге, али су под руководством археолога, члана Велике комисије, метастазирала у систематска археолошка истраживања порте, некрополе и праисторијских слојева. Ова истраживања ће ће обогатити науку и Републички завод још једном гомилом картонских кутија са комадима грнчарије и монашким костима ...
Док се археолог чешља, заштита цркве од влаге је спречена поништавањем услова, тј, постала је НЕПОЖЕЉНА ...
Црква манастира Градац је постао први српски споменик културе који има потврду од Велике комисије да су оштећења која видите "неистинита", тј. да не постоје. Верујете Великој комисији, а не својим очима. Путем Градца могу да крену и други споменици културе, да добију "ћагу" да су у добром стању и да не треба ништа да се ради на њима (штавише, да би се радовима "нанела огромна и ненадокнадива штета"). Откривен је начин који одговара свима - Министарство културе не мора да издваја средства, јер оштећења нема, а конзерватори не морају да раде...
Галерија слика "неистинитих" оштећења:
ПОНИШТАВАЊЕ РЕШЕЊА О ПОНИШТАВАЊУ РЕШЕЊА О ПОНИШТАВАЊУ РЕШЕЊА О ПОНИШТАВАЊУ РЕШЕЊА....
На жалбу манастира Градац на Решење о поништавању Решења о условима за пројектовање заштите цркве од влаге, Министарство културе у фебруару 2008. године поништава Решење Републичког завода о поништавању Решења о условима и налаже Републичком заводу да поново одлучује о истом...
После дугог и озбиљног размишљања, после два месеца, Републички завод доноси НОВО Решење којим се ПОНОВО поништавају услови за пројектовање заштите цркве од влаге... Поништава и сагласност Републичког завода на Пројекат заштите цркве који је урадио "Албо инжењеринг"...
Шта је проблематично у условима, који су поништени, и у пројекту, чија је сагласност поништена (чуди да у наступу конзерваторске "фреске-ће-се-шокирати" страсти није поништен или спаљен и сам пројекат)?
Опширно Образложење Решења пружа одговор на велико питање : Онај ко је измислио тезу о "навикавању фресака на влагу" - на чему ли сада ради ?
Проблем је у малтерисању цркве.
Зашто црква не може бити малтерисана?
Зато:
- што је "стручна служба Завода констатовала да је методолошки поступак примењен у постављању проблема и њиховом решавању погрешан и неприхватљив";
- "Малтерисањем фасада, какво је условима предвиђено угрозио би се архитектонски украс цркве - аркадни фризови и камена архитектонска пластика";
- "малтерисање унутрашњих лица зидова цркве ... у супротности је са изведеним конзерваторским радовима на заштити и презентацији оригиналног живописа, а у конзерваторској пракси није познато и верификовано као мера његове заштите";
- "Уколико би се приступило малтерисању зидова са унутрашње стране без претходног исушивања, дошло би до наглог повећања влажности у унутрашњости цркве, што би повећало исољавање у зонама сликарства и тиме узроковало губитак већег дела живописа, као и додатно развијање микроорганизама";
- "Малтерисање цркве са спољне стране, пре исушивања објекта и екстракције соли ка спољној страни, усмерило би заробљену влагу и соли ка унутрашњости, на живопис и тиме га озбиљно угрозило и довело до потпуног губитка";
- "радови који су предвиђени ... посебно они којим би се у потпуности изменио изглед цркве, у супротности су са већ примењеним методама заштите"...
Већ потпуно деградиран живопис
"који би био угрожен и доведен до потпуног губитка" малтерисањем цркве,
како се то каже у Решењу Републичког завода....
Све је дозвољено у заштити конзерваторске "обдукционистичке" идеје да се цркве обијају, а фасаде фугују да би се "читала целокупна историја". И "фреске ће се шокирати", и магичне корпе, и да би заштитом од влаге малтерисањем "дошло до наглог повећања влаге", да би на позеленелим зидовима дошло до "додатног развијања микроорганизама", да би се "повећало исољавање" на фрескама које већ имају дебео слој соли на себи...
Која је "стручна
служба Завода констатовала да је методолошки поступак примењен у постављању
проблема и њиховом решавању погрешан и неприхватљив",
ако су заводски и ванзаводски стручњаци закључили "да
се приступи изради пројекта заштите од влаге, као и да се црква омалтерише споља
и унутра" (дана 10. јула 2006, на састанку Комисије
за Градац, стручњаци: проф. др Миодраг Ралевић, архитекта, доцент др Миодраг
Марковић, ист. уметности, Момчило Павловић, ист. уметности, Марија Јовин, архитекта,
Миодраг Мишљеновић, грађ. инжењер, Марин Брмболић, археолог, Алекса Јеликић,
хемичар, Драган Сучевић, сликар конзерватор).
Ко сада каже "да су изостала мишљења других стручњака,
пре свега сликара и технолога"? Да ли је страначко
право да се са променом директора мења и однос према влази у градачкој
цркви? Да ли су они који су (пот)писали ово Решење уопште видели стање цркве?
Има ли граница конзерваторској хипокризији? Да ли велике Хидре праве мале хидре, као некакве Осме путнике на несрећном конзерваторском броду који лута беспућем заштите?
Црква Благовести је конзерваторским поступком доведена до свог "германско-готичког" идеала, на чијем "лицу читала се целокупна историја овог црквеног средишта, драматична колико и историја српског народа".
И споља и изнутра Градац приказује своје драматично лице...
Црква је влажна, живопис пропада, а реализација пројекта заштите је "у супротности" са (НИЧИМ) до сада урађеним на заштити од влаге... и то је цео проблем...
А проблем није
могуће решити све док је културна баштина нечији "забран"... Територија
је подељена, а организација за заштиту територије су "Чувари влаге"...
Conservatori nostri (што би рекли "лидери
у заштити") у ДрКСу и Републичком заводу су само таоци ...
Једна срећна околност је што је део градачког живописа сачуван у облику фрагмената и копија у Галерији фресака, па ће остати као сведочанство онога шта је било једном на зидовима једне цркве. А оно што је сада на зидовима цркве остављено је као жртвена храна КОНЗЕРВАТОРСКОЈ ХИДРИ.
Шта даље?
После промене власти 2007. године, Велика
комисија и Републички завод одбацили су пројекат заштите градачке цркве, који
је израђен као донација, који је одобрен и за чију реализацију су одобрена средства
Националног инвестиционог плана... Све се то поништава и дотадашњи рад негира,
па макар пропали и живопис и Национални инвестициони план.
На делу је синдром "Кизе
Ментола"...
Зашто? Да ли ће трудом и заслугом Велике комисије црква манастира Градац остати трајни пример презентације културне баштине највишег ранга? И пример заштите ауторског права на идеју о "навикавању фресака на влагу"...
А можда и Градац
треба да ради "БЕОИНЖЕЊЕРИНГ", предузеће које је уместо конзерватора
радило заштиту од влаге цркве манастира Милешева, уз пратећа археолошка истраживања...
Дренажа је пројектована 1998. и, као некакав "Скадар на Милешевки",
извођена пет година (2000-2004), док није нагло завршена, на интервенцију Епископа
милешевског...
Да ли је Градац следећи ?
Бивши помоћник министра културе каже-маже:"... забрањено је да пројекат за овакве објекте изводе приватни бирои" (у вези пројекта Албо-инжењеринга за санацију Пећке патријаршије од влаге, Миладин Лукић, интервју Политици, 4. јул 2006).
Прво питање: Да ли је оно што је "забрањено" за један приватни "А-ИНЖЕЊЕРИНГ", дозвољено за други приватни "Б-ИНЖЕЊЕРИНГ"... Па није ваљда да је преседан са "поништавањем" услова и пројекта за Градац изведен да би неки други "-ИНЖЕЊЕРИНГ" добио посао на пројектовању?
(Успут:
да ли ће тај други урадити пројекат као донацију? Или ће га вероватно урадити
према свом ценовнику, за тричавих десетак хиљада еврића?
Успут 2: Да би се видело да Завод поштује Закон, "јавна набавка" Б-инжењеринга
вероватно ће бити украшена са још два Хидра, нпр Хидро-копа и Новог Хидро-пројекта...
Успут 3: Да ли у таквој "јавној набавци" треба да учествује и Албо-инжењеринг,
са својом ценом-донацијом, или би то срећу девојци кварило?)
Друго питање: Да
ли може археолог, члан Велике
комисије која је обуставила реализацију пројекта заштите градачке цркве
од влаге, бити објективан члан када одлучује о сопственим пословима и пројектима?
Да ли се поништавањем пројекта, који је добио средства за реализацију од НИП-а,
археологу "отвара" посао од бар три месеца, све са Б-инжењерингом,
као у срећно, милешевско доба?
(Да ли се Комисија "увезала" на релацији Пећка патријаршија-Градац-Бањска-Милешева-Жича...?)
Скадар на Милешевки
- замена терена око цркве...
Јуче у Милешеви, данас у вашем Град(ц)у...
BTW, Постоји једна велика заблуда
у служби заштите културних добара:
Влагу у црквама треба да
решавају "хидраши", малтер за фасаду треба да мешају грађевинци, а
конзерватори треба да буду некакави пројект-менаџери...
Иза заблуде се крије конзерваторска ДВОГЛАВА ХИДРА (једна глава је Незнање - шта да се ради са влагом, друга глава је Нерад - жеља да се избегне посао). Таква Хидра или негира постојање влаге, или смишља да ће се "фреске шокирати" или тражи да влагу у Пећкој патријаршији решава НИС-Нафтагас (!), а "хидраши" влагу у Милешеви или градачкој цркви...
То је ипак само игра речи: вода јесте хидро, али влага у једној цркви није ни акумулационо језеро, ни регулација водотокова, а ни мелиорација... Влага је једини стварни (поред тзв. људског фактора) и једини прави АРХИТЕКТОНСКО-КОНЗЕРВАТОРСКИ проблем старих грађевина. Све остало је питање моде и оног ластиша од конзерваторских принципа...
Ради подсећања:
У јесен 2004. године је одржано у Републичком заводу четири састанка Стручног већа са темом радова у Пећкој патријаршији, где су заводски "пројект менаџери" тражили да пројекат за заштиту пећких цркава од влаге ради Беоинжењеринг или НИС-Нафтагас или Хидрокоп... Пошто су тражене понуде, архитекта-конзерватор Синиша Темерински је "конкурисао" са предлогом да у оквиру свог посла и радног времена организује истраживачке радове и израду пројекта, сматрајући да је заштита непокретних културних добара основни посао запослених у служби заштите... И "добио" је посао.
Исти поступак се може поновити и за цркву манастира Градац: уколико се расписује "јавна набавка" за пројектанта за заштиту од влаге градачке цркве, С. Темерински предлаже да пројекат изради у оквиру свог посла и радног времена у Републичком заводу. Завод је и основан пре 60 година да би радио овакве пројекте. Иначе, зашто Министарство културе не би ангажовало директно Б-инжењеринг (са све оним украсним понудама разних Хидроса), шта ће им Завод као посредник који тражи ПОДИЗВОЂАЧА сопственог посла?
Историјат
конзерваторских радова
Стање комплекса и објеката манастира
Стање цркве Благовести