Велика ложа "Чувари влаге" & Spaghetti институт
Зауставити непожељне радове !
Републички завод за заштиту споменика културе није одобрио одлазак екипе у Пећку патријаршију и завршетак радова, са образложењем да је Комисија министарства културе обуставила наставак радова док не донесе неко мишљење о протеклим радовима. С обзиром да је у чекању мишљења прошла грађевинска сезона 2007. године, конкретан резултат рада Велике комисије је што радови на архитектури нису завршени, а на сликарству нису настављени. Ни скела са крова цркава није скинута...
Ко
ће завршити радове у Пећкој патријаршији? Ко
ће скинути скелу са крова цркава?
Завод за заштиту споменика културе и спорта из Пећи?
Италијанска невладина организација уз подршку домаћих помагача?
Шпагети институт (Центраљни институт
за конзервацију)
Републички завода за заштиту споменика културе је у новембру 2007, на основу мишљења Велике комисије, донео "Решење о оглашавању ништавним" Решења којим су утврђени услови за предузимање мера техничке заштите за израду пројекта заштите од влаге цркве манастира Градац. Тиме је спречен не само рад на заштити, већ и рад на пројектовању заштите...
Да ли ће трудом и заслугом Велике комисије црква манастира Градац остати трајни узор-пример презентације културне баштине највишег ранга? И пример заштите идеје о навикавању фресака на влагу...
Комисија за давање мишљења и оцену програма и елабората у области заштите културних добара од изузетног значаја и културних добара српског порекла у иностранству - Велика комисија
Комисија је образована Решењем Министарства културе, 12. јула 2007. године
Чланови Комисије:
1. др Гојко Суботић,
2. др Марица Шупут,
3. др Нађа Куртовић Фолић,
4. др Мирослав Тимотијевић,
5. др Смиља Марјановић Душанић,
6. др Милка Чанак Медић,
7. др Тања Дамљановић,
8. мр Гордана Симић,
9. мр Мирјана Ђекић,
10. мр Оливера Кандић - председник,
11. мр Звонимир Зековић,
12. мр Драган Станојевић,
13. Марко Омчикус,
14. Емилија Пејовић,
15. Сања Кесић Ристић - потпредседник,
16. Божидар Крстановић.
Комисија је од 1. августа 2007. почела са радом, тачније са преиспитивањем радова које је Републички завод за заштиту споменика културе Београд изводио на непокретним културним добрима у претходне три године, а пре свега у Пећкој патријаршији.
----------------------------------------------------------------------------------
Комисија која кроји капу Републичком заводу има 2/3 чланова из Републичког завода:
Милка Чанак
Медић,
Звонимир Зековић и
Оливера Кандић су пензионери Републичког завода за заштиту споменика културе
Београд
Тања Дамљановић,
Гордана Симић,
Драган Станојевић,
Марко Омчикус,
Емилија Пејовић,
Сања Кесић Ристић и,
Божидар Крстановић су службеници Републичког завода за заштиту споменика културе
Београд
----------------------------------------------------------------------------------
Комисија која кроји капу Пећкој патријаршији има 1/3 чланова који су у претходном периоду радили у Пећкој патријаршији:
Милка Чанак
Медић,
Звонимир Зековић,
Драган Станојевић,
Емилија Пејовић и
Сања Кесић Ристић.
Стратегија рада на заштити културне баштине Републичког завода за заштити споменика културе је заснована на "мишљењима" Велике комисије, а стратегија Велике комисије је заснована на "влажном" конзерваторском принципу:
Члан А: Помозите, аман, да сачувам градачку влагу и неомалтерисане фасаде и унутрашњост - фреске ће ми се шокирати!
Члан Б: А мени помозите да сачувам влагу у Пећкој патријаршији и одрпане фасаде - то има научно оправдање!
Члан В: А онда ћу ја да копам некрополу у Градцу и да тражим цркву из 6. века у Пећкој патријаршији - зна се шта је приоритет!
Члан Г: А ја ћу опет да радим у Пећкој патријаршији и да вратим фластере на фреске, али да ми се обезбеди млеко од јужних птица! А имам и саветника!
(Граја одобравања мећу осталим члановима...)
Члан Д: Поништите и услове за Петрову цркву!
(Граја: Поништите све, KILL THEM ALL !)
Члан Ђ из позадине: А ја? Бањска треба да се истражује још 1200 радних дана!
Члан Е: Држи руку на глави и ћути у контемплативној аутотрансфузији: Како да заштитимо Висан (предузеће за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију) од провере шта је са оних 800-тинак хиљада евра које сам им авансно уплатио да без рока и журбе нешто, по својој процени, раде на противпожарној заштити двадесетак манастира...
BTW, Шта би Републички завод хтео да ради у 2008. години? Шта
су пожељни архитектонски и археолошки радови?
Стаза у једној порти, 15-ти наставак стругања једне фасаде, прикупљање података за "менаџмент план" за два манастира, вински подрум бр. 144, ревизија археологије у једној порти, 10-ти наставак прикупљања документације о бањама Србије...
А где су непожељни радови?
Где су споменици на Косову и Метохији?
Где је завршетак радова у Пећкој патријаршији?
Где су Дечани?
Ко ће радити Бањску, Раде Немар?
Где су санације угрожених цркава?
Где су велики манастири од националног значаја?
Где је Градац?
Сопоћани?
Одговоре на питања потражите у Министарству вера које је тражило и добило од Националног инвестиционог плана 420 милиона динара за "изградњу и реконструкцију манастира од националног значаја" у 2008. години.
Републички завод за заштиту споменика културе није тражио ништа...
Радом Чувара влаге Републички завод није
само закочен, већ су му поскидани точкови и стоји на клоцнама...
Да ли постоји алтернатива Републичком заводу и његовом раду на споменицима културе?
Централни институт за конзервацију против Републичког завода за заштиту споменика
културе...
Даћу ти једно ништа, а ти ћеш мени дати све! Да се мењамо?
(Само)искључивањем
Републичког завода из посла се старање о српској културној баштини препушта
другима: "Мноштвом
интервенција у области очувања и валоризовања културне баштине, Италија је стекла
лидерску позицију у Србији..." *,
иако је српска заштита баштине прославила пре десетак година 150 година, а 2007.
године је била шездестогодишњица постојања официјелне службе заштите у Србији...
*
(Ана Замбрано, директор локалне техничке јединице Италијанске
кооперације у Београду, у Предговору српском издању књиге Чезаре Брандија Теорија
рестаурације, Београд 2007)
Све то уз подршку домаћих помагача и под
патронатом оних који нам уз тзв. валоризацију, мењају и називе и срж културне
баштине. Пећка Патријаршија и Дечани су сада у Косову, а не
у Метохији, где су били од средњег века!*
Dečani monastery (Serbia) је постао Medieval monument
in Kosovo.
Коме то одговара? Хашиму и Фатмиру?
*"The
World Heritage Committee decided to extend the site inscribed on UNESCO's World
Heritage List in 2004 as Dečani Monastery (Serbia) by adding
to it three groups of churches, the Patriarchate of Peć Monastery, Gračanica
Monastery and the Church of the Virgin of Ljeviška. The site is now
to be known as Medieval
Monuments in Kosovo.
Зашто се формира Центраљни институт ? У време регионализације и децентрализације Европе, служба заштите културне баштине иде антицивилизацијским путем и враћа се централизацији. Ваљда су Савезни институт за заштиту споменика културе и "онај ЦК" остали у лепом, централизованом сећању... Или је то само идеја да се дође до неке фотеље после истеклог мандата...
Шта каже "Студија изводљивости за Централни институт за конзервацију у Београду", коју је израдио српско-италијански тим, на челу са помоћником министра културе, сада бившим.
"Не постоји институција која је посвећена рестаурацији покретног и непокретног наслеђа и која би примењивала научне принципе и методологије из области рестаурације и конзервације културних добара... Постоји потреба да се и у Србији оснује нови Завод који би био подређен Министарству културе и који би могао да се бави активностима конзервације..." (Донатела Кавацали, "Студија изводљивости за Централни институт за конзервацију у Београду", Београд 2007, стр. 46).
Да ли зна Донатела за Народни музеј и њихове конзерваторске радионице и специјализоване конзерваторе, да ли зна за Народну библиотеку и конзервацију књига, за Републички завод и конзерваторе зидног и штафелајног сликарства, архитектуре и мозаика, да ли зна за Архив Србије, за Југословенску кинотеку, када предлаже да се направи некакав Шпагети-институт у Београду? Да ли су јој коаутори Студије (Мила Поповић-Живанчевић, Миладин Лукић и Радмила Петровић) рекли да у Србији нема конзерватора, а да су они само фиктивни конзерватори-саветници и да тек треба неко да их научи конзервацији? Да ли су им такав мандат дали оних неколико стотина конзерватора у Србији?
Да ли ће конзерватори морати да уче италијански језик, за случај да то постане службени језик конзервације у Србији?
Исти ти Италијани су довели двоје-троје
приватних конзерватора да 2002. године очисте једну фреску у Богородичиној цркви
у Пећкој патријаршији (тзв. пилот пројекат), као и млађахне студенте да испитују
и мапирају фреске у пећким црквама 2006. године.
Лепо је то кад се вежбаш на туђем врхунском сликарству, а тек кад стекнеш "лидерску
позицију"...
А за то време, као некакав домаћи помагач, "председник тима" за израду
студије Шпагети-института, у функцији помоћника министра културе је забрањивао
радове српским конзерваторима у Пећкој патријаршији...
Да ли Велика комисија (Чувари
влаге) ометајући завршетак радова у Пећкој патријаршији и на другим споменицима
свесно препушта странцима "лидерску позицију" у области чувања културне
баштине у Србији?
Да ли се препушта 51 посто ?!
Па није ваљда културна баштина исто што и нека цементара или нафтна индустрија...!
Да ли постоји нека "тајна веза" ДКС-ионских мудраца, Чувара влаге и Шпагети-института? Како чланови Велике комисије могу да објективно одлучују о споменицима на којима раде или су радили? Да ли се Републичком заводу обустављају радови да би се обезбедио посао за будући Шпагети-институт?
Конзерваторска
историја цркава Пећке патријаршије
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Извештај
о радовима на живопису Богородичине цркве у 2006. години
Учесници конзерваторских радова у 2006. години
Проблеми
Пећке патријаршије у 2007. години и приоритети
Публикација: Пећка патријаршија - истраживања и резултати
2006
ДКС И "СТРУЧНА ЈАВНОСТ" - Чланци
које је Редакција Гласника ДКС одбила да штампа
Шта
је уништено на зидном сликарству, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Шта
је уништено на архитектури, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Откривена документација Ђурђа Бошковића
Чудо
у Пећкој патријаршији - магичне корпе
Национални инвестициони план и КИЗА МЕНТОЛ