__
Цртеж (из наведене књиге) пресека кроз Богородичину цркву и припрату без темеља. Крије темеље као велики удав ноге....
Према писцима Протокола ДКС-ионских мудраца радови у Пећкој патријаршији су "проузроковали ненадокнадиве губитке и уништили материјалне остатке непроцењиве културно историјске вредности":
Шта је уништено на архитектури у Пећкој патријаршији ?
1. Шта се радило на архитектури цркава Пећке патријаршије до 2005?
1931-1932. Цркве је санирао и израдио документацију о сликаној декорацији на фасадама архитекта Ђурђе Бошковић. Цркве су делом статички саниране - у горњим зонама су уграђени серклажи. Под утицајем немачке конзерваторске школе, која је налагала да се цркве приближе германско-готичком изгледу, свим црквама Пећке патријаршије је обијен фасадни малтер и задржане су само крпице средњовековног малтера и остаци сликаног украса. Обијене фасаде су фуговане малтером који је садржавао и цемент. Заштита од влага у темељима и доњој зони зидова решавана је прављењем дренажа од крупног камена по ободу комплекса цркава.
1962. Извођење "заштите" од влаге комплекса цркава бетонирањем облога око темеља, формирањем канала за воду у доњој зони темеља и премазивањем битуменом бетонских облога. Канали су испуњени крупним облутком.
1983. Израђени су отворени бетонски канали на површини тротоара уз пуњење бетоном канала из 1962, пошто су се они "напунили лишћем и отпацима", како се каже у пројекту М. Чанак Медић из 1983. године. Уведено је преко 90 м3 бетона у темељну зону. Тонирани малтер са високим садржајем цемента употребљен је за поправке спојница на фасадама. Око темеља и испод тротоара је формиран дренажни слој од ломљеног бетона (око 60 м3) и крупног камена. Овај слој је деренирао воду из околног терена и спроводио је ка темељима цркава.
2. Да ли постоји документација о досадашњим радовима?
Документација
коју је израдио Ђурђе Бошковић није била доступна деценијама. Откривена је случајно,
2005. године, у Републичком заводу за заштиту споменика културе, у закључаном
металном орману у бившој канцеларији М. Чанак Медић. Пошто се сазнало за постојање
документације (о томе је директор Гордана Марковић обавестила Управни одбор
Републичког завода, члан Управног одбора М. Чанак Медић је тражила да јој се
документација врати, јер ју је узела "на реверс" из Археолошког института.
Али, Институт негира да је та документација била код њих.
Свих 205 цртежа Ђурђа Бошковића је инвентарисано и налази се у Планотеци Републичког
завода. Документација је сада јавна и доступна. Огроман
је значај цртежа Ђурђа Бошковића за реконструкцију фасадног украса јер се ради
о цртежима у 1:1 и тон картама данас избледелих украса. Огромна је и штета што
су цртежи до сада скривани, јер је до обнове фасада могло доћи и раније.
О стању пећких цркава, посебно о темељној зони, можемо "сазнати" из књиге М. Чанак-Медић ("Архитектура прве половине XIII века II", Београд, 1995), добро опремљене цртежима и фотографијама. Међутим, ни на цртежима ни на фотографијама нема стварног изгледа темељне зоне. Дате су фотографије из времена радова Ђурђа Бошковића, да се избегне приказивање стварног стања. Чак ни на цртежима пресека кроз цркве нема приказаних темеља (неутемељена наука)!
__
Цртеж (из
наведене књиге) пресека кроз Богородичину цркву и припрату без темеља. Крије
темеље као велики удав ноге....
Аутор књиге је и руководилац радова у Пећкој патријаршији када су уграђиване огромне количине бетона ("На поновном осигуравању цркава Пећке патријаршије рађено је 1960. и 1981-1984. године, под руководством Милке Чанак-Медић", Архитектура прве половине XIII века II, стр. 24), али је ипак бетон у темељима као кукавичје јаје подметнут Ђурђу Бошковићу ("... требало је знати да су између два светска рата све цркве биле обухваћене бетонским обручима. Такав један обруч спушта се до темеља саме цркве" - др Милка Чанак Медић, интервју Политици, 13. март 2006).
Ђурђе Бошковић је знао за штетно дејство цемента на фреске јер пише "када би се зид, на коме су фреске израђене, са супротне стране фуговао, или што је још горе, олепио цементом, или продужним малтером, фреска 'не може да дише', нема више транспирације, и она се 'гуши', то јест на њој се дешавају промене са постепеним распадањем боје", Ђ. Бошковић, Осигуравање и ресторација цркве манастира Св. Патријаршије у Пећи, Старинар, књ. VIII-XIX, 1933-1934, стр. 98-99.
Како ли тек делује на фреске 90 м3 бетона који је постојао у темељној зони, а који Милка Чанак-Медић не помиње и не признаје? Сиротог малог бетона ни мајка не воли...
У правој литератури је познато да из 100 кг портланд-цемента који садржи 0,1 % Na2O, исољавањем настаје 460 г нитрата, Na2CO3.10H2O. Она два шлепера цемента, који је био уграђен у темеље, могли су да под утицајем воде начине 220 килограма нитрата! Пошто је бетон уредно затворен премазима битумена, једини пут за евакуацију влаге и соли је кроз зид па на фреско-малтер. Оно бело на фрескама нису ни снег ни лабудова...
Ипак, постоји у Планотеци Републичког завода један примерак пројекта о радовима на архитектури цркава - пројекат М. Чанак Медић из 1983. године. У пројекту је приказано стање од пре радова из 1983. године, са бетонским облогама и "доњим" бетонским каналима. Пројектована је израда нових бетонских облога и "горњих" бетонских канала, а доњи су предвиђени за испуњавање бетоном. Реализација пројекат је била исте, 1983. године (руководилац радова је Милка Чанак-Медић).
С обзиром на одступање књиге од стварног стања и од реализованог пројекта истог аутора, остаје само да се корпусна књига сматра жанром магичног реализма и да се тако придружи мисаоном контексту који је поставио магичне корпе од врбовог прућа за истеривање влаге из пећких цркава.
3. Шта би "као" требало
да се ради у Пећкој патријаршији?
2003. април... Извештај невладине
организације Мнемозина о заштити природног и културног наслеђа - за пећке цркве
предвиђено само фунгицирање зидова, чишћење олука, чишћење канала за воду од
лишћа и фарбање решетки на том каналу (руководилац и рецензент израде извештаја
М. Чанак Медић).
2004. април... Одржан у Заводу састанак
"Стање споменика и концепт радова Републичког завода у 2004. години са
посебним освртом на приступ у решавању проблема влаге у манстиру Пећка патријаршија",
на коме је једина тема била заштита од влаге пећких цркава (тачније: малтерисање),
са закључком директора Марка Омчикуса да треба још испитивати и истраживати
и да томе буде посвећена и текућа година и средства од донација...
Практичан резултат оваквог закључка је да су средства
од 90.000 ЕУР (донација италијанске владе) преусмерена у "мониторинг"
који ће обавити италијанска невладина организација у 2005. и 2006. години...
2004. 12. новембар... Округли сто о Пећкој
патријаршији у Републичком заводу. Милка Чанак-Медић предлаже још истраживања,
Марица Шупут предлаже да студенти у оквиру вежби на Катедри за историју уметности
ураде студију реконструкције фасада, а Оливера Кандић сматра да не треба ништа
радити "јер су се фреске већ навикле на влагу".
Овакви ставови су предуслов за чланство у Великој
комисији , а председничко место је убедљиво заслужено изјавом о "навикавању
фресака".
4. Шта се радило у Пећкој патријаршији 2005. и 2006. године ?
2005. 19. септембар - 23. новембар... Изведени су истраживачки радови у Пећкој патријаршији - архитектонска испитивања и документација за пројекат заштите и презентације (С. Темерински и М. Јовин), физичко-хемијска испитивања малтера са фасада (Татјана Трипковић), сликарска истраживања живописа у Богородичиној цркви (Слободан Стојиловић), историјско-уметничка каталогизација сликарства (Радојка Зарић), систематско фотографисање сликарства (Павле Марјановић). Изведени су хитни интервентни радови на санацији западне фасаде припрате. Упоредо се ради на уређењу бараке у порти - простора за боравак радника током санације цркава. За радове је Влада Србије обезбедила средства (руководилац радова је С. Темерински).
2006. април... Израђен Пројекат санације и презентације цркава Пећке патријаршије у пројектантском бироу Албо-инжењеринг, према условима и уз сагласност Републичког завода. Коришћени су резултати истраживачких радова, физичко-хемијских анализа, мерења, као и оригинална документација Ђ. Бошковића.
2006. 10. мај - 14. новембар... Реализација пројекта заштите и презентације цркава Пећке патријаршије. Прва фаза је била уклањање наслага бетона око темеља (који је уграђен под руководством М. Чанак-Медић) - уклоњено је 97 м3 ливеног бетона и 63 м3 ломљеног бетона. Статички је санирано 130 метара темеља и изведена ваздушна изолација око свих цркава, са контролисаним одвођењем процедне воде. Уклоњени су слојеви којима су цркве биле засуте по 30-40 см (бетонски лом као дренажа терена) и израђен је тротоар од камених плоча, а терен нивелисан за одвођење површинских вода. Друга фаза радова је обухватила уклањање малтера који садрже цемент из фасадних спојница и санацију пукотина и растрешених делова фасадних зидова. Све фасаде су дерсоване и потом малтерисане кречним малтером. Фасадни украси су заштићени опшивањем и новим малтером, а припремљене су све површине за бојење. Обојена је само купола Св. Димитрија и постављени цртежи за реконструкцију сликане декорације на осталим црквама.
5. Шта је уништено у Пећкој патријаршији ?
Иако су у неколико наврата уграђиване спојнице које садрже цемент у фасадне зидове цркава, а у два наврата огромне количине бетона у темеље, у само једној сезони, у 2006. години у Пећкој патријаршији је "уништено":
1. уклоњено је и бачено (на депонију конзерваторске историје) 97 м3 ливеног и стално влажног бетона којим су били обложени темељи;
2. уклоњено је и бачено 63 м3 ломљеног бетона уграђеног испод тротоара, који је представљао дренажу околног терена, спроводећи воду ка бетону у темељима;
3. уклоњене су све конзерваторске спојнице, које су садржавале цемент, а шут је бачен;
4. уклоњена је опасност од пролаза атмосферске воде кроз порозне зидове тако што је црквама враћен малтер који су имале 700 година, а који су конзерватори обили пре 70 година;
5. уништена је помодна идеја (бар у Пећкој патријаршији, остају Сопоћани, Градац, Радослављева припрата) да православне цркве треба обијати и фуговати, што је рађено под германско-готичким утицајем.
6. уништен је покушај трајног скривања документације Ђурђа Бошковића о стању и изведеним радовима у Пећкој патријаршији 1931-1932. године.
Пошто су изведени радови "реверзибилни", неистинита је тврдња из тзв. Протокола ДКС-ионских мудраца о ненадокнадивој штети начињеној у Пећкој патријаршији... Писци Закључака могу лепо да купе 160 м3 шљунка (16 камиона по 10 кубика), 48 тона цемента (два шлепера) и пет-шест буради битумена и реконструишу бетонске облоге око темеља цркава...
За обијање фасада и реконструкцију фасадних цементних спојница се може користити продужни малтер у размери 1:3:9, тако да је за 1000 м2 фасада потребно набавити само 2,5 тоне цемента.
Може и да се купи још нека магична корпа од прућа...
6. Ко је крив за уништавање у Пећкој патријаршији ?
Они који су "проузроковали ненадокнадиве губитке и уништили материјалне остатке непроцењиве културно историјске вредности" у Пећкој патријаршији су бројни, што не умањује њихову кривицу, али води ка помисли о удруживању у злочину (уништавање културног добра је кривично дело, а тек удруживање у тој намери...). За "уништавање" су одговорни сви који су га изводили и подржавали:
1. Синиша Темерински, архитекта саветник, руководилац радова на заштити и презентацији цркава;
2. Марија Јовин, архитекта саветник, одговорни пројекатант и пројектантски надзорни орган;
3. мр Гордана Марковић, директор Републичког завода за заштиту споменика културе, која је потписала путне налоге за екипу;
4. Влада Републике Србије, која је финансирала радове 2005. и 2006. године;
5. чланови Комисије за оцену програма, пројеката и елабората Републичког завода, који су дали сагласност на пројекат и извођење радова (Епископ липљански г. Теодосије, О. Лука игуман цетињски, др Драган Војводић, др Аника Сковран, др Светлана Пејић, Босиљка Томашевић, Стојанка Самарџић, Мирослав Станојловић...);
6. Његова Светост Патријарх српски Господин Павле, који је дао благослов за радове;
7. Савет за обнову храмова и културне баштине Српске православне цркве, који је подржао радове;
8. Министар културе Драган Којадиновић, који је подржао радове;
9. Председник Јован Ћирилов и чланови Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском, који су подржали пројекат;
10. др Елка Бакалова, званични представник ICOMOS и UNESCO за византијску архитектуру у Србији, која је својим извештајем Унеску подржала радове;
11. Комитет Унеска који је на заседању на Новом Зеланду у јулу 2007. прихватио пројекат санације и обнове;
12. Братство манастира Дечани, које је пружало логистичку подршку радовима.
...
Овим "кривцима" треба додати још непознат број притајених истомишљеника и јатака...
Радови на архитектури Пећке патријаршије је требало да се заврше, а на сликарству наставе у 2007. години, али су грађевинску сезону појели скакавци, радећи према упутствима из Протокола ДКС-ионских мудраца.
После 17. фебруара 2008. године и "проглашења независности Косова", може да се каже да је остварен значајан резултат здруженог рада ДКС-ионских мудраца и Чувара влаге (Велике комисије) на успешном спречавању завршетка радова и остављању скеле на крову Пећких цркава.
Конзерватори су успешно препустили "лидерску позицију" и приклонили се неумитном: три дана пре "проглашења независности Косова" у Републичком заводу је започео курс "лидерског" језика у заштити културне баштине у Србији...
Конзерваторска
историја цркава Пећке патријаршије
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Извештај
о радовима на живопису Богородичине цркве у 2006. години
Учесници конзерваторских радова у 2006. години
Проблеми
Пећке патријаршије у 2007. години и приоритети
Публикација: Пећка патријаршија - истраживања и резултати
2006
ДКС И "СТРУЧНА ЈАВНОСТ" - Чланци
које је Редакција Гласника ДКС одбила да штампа
Шта
је уништено на зидном сликарству, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Шта
је уништено на архитектури, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Откривена документација Ђурђа Бошковића
Чудо
у Пећкој патријаршији - магичне корпе