А. Урбанистички проблеми
Пећка патријаршија
има малу заштићену зону. У решењу о заштити су пописане само парцеле унутар
порте. За потребе номинације је у Републичком заводу за заштиту споменика културе
"преписана" граница заштите Завода за заштиту природе, која је дефинисана
у друго време и са другим циљевима. У неколико наврата, 2001. и 2002. године
у Републичком заводу је покушано са израдом урбанистичког плана Пећке патријаршије.
Постојала је велика шанса да се тај план заштићене зоне, угради у генерални
план Пећи. И поред подршке Министарства урбанизма и Београдске патријаршије,
Републички завод није омогућио израду плана. Према том плану би се манастир
повезао са утврђењем Идворац, које би као и некад, представљало његову физичку
заштиту, а пут Пећ-Андријевица био би измештен на другу обалу Бистрице. Данас
је град Пећ одредио у плану да је заштићена зона манастира између пута и Бистрице,
ширине око 120 метара, а предвиђа се изградња болнице на манастирској парцели
источно од цркве (која није обухваћена заштићеном зоном преузетом од Завода
природе). На 30. и 31. (2. јул 2007) Седници Комитета за светску баштину је
као проблем наведна мала зона заштите. Тренутно се гради оградни зид око манастира,
као последња могућност физичке заштите.
Потребно је покушати да се издејствује проширење заштићене зоне и да се учествује
у изради урбанистичког плана са предлогом измештања пута Пећ-Андријевица који
пролази кроз комплекс, са презентацијом манастира заједно са тврђавом Идворац
и стварним припајањем села Љевоше заштићеној зони. Такође треба проширити заштићену
зону по препоруци УНЕСКО-а.
Б. Архитектонски проблеми
Проблеми Пећких цркава
до 2006. године су били конструктивни проблеми структуре зидова, влаге и презентације.
Одмах по обијању малтера 1931. године појавила се влага, која је решавана у
више наврата - све до 1983. године. Али, цркве су остајале и даље влажне, што
се видело голим оком, а то су и мерења показивала. Да постоје проблеми у конструкцији
и структури зида видело се по бројним пукотинама на свим црквама и припрати.
Поједине фреске око пукотина су још обезбеђене фластерима.
Пећке цркве су током целог свог трајања (до обијања малтера под утицајем германско-готичке
конзерваторске моде пре 70 година) биле малтерисане. Постојање више слојева
малтера сведочи да су градитељи и обнављачи упорно малтерисали цркве и то не
због лепоте, већ из утилитарних разлога. Пећке цркве никада нису ни биле грађене
од сиге и камена, да би биле голе и фуговане. Имамо фреске очуване углавном
до пода, што говори да је појава влаге скорашња; да је дејство дуготрајно, не
би било малтера у доњој зони. Архитекти су правили дренаже, изолације темеља
бетонским облогама и правили канале испод и у тротоару, сликари постављали магичне
плетене корпе против влаге - сви такви покушаји заштите пећких цркава су падали
у воду.
У 2006. години су цркве заштићене малтером, после 70 година огољености. Темељна
зона је санирана, уз довођење терена на ниво из времена изградње појединих цркава
и усаглашавање нивелације са остатком порте.
Потребно је завршити архитектонску заштиту и презентацију цркава, уз враћање
оригиналног изгледа црквама реконструкцијом боје и фасадног украса, тим пре
што су нађени, до 2005. године скривани и недоступни, оригинални цртежи Ђурђа
Бошковића, многи у размери 1:1 и у боји, који омогућавају верну реконструкцију
фасадног украса којег данас више нема.
В. Сликарски проблеми
У Пећкој патријаршији
се на живопису ради од 1931. године, а 1955-57. су уклањане соли - последице
влажења, затим се већ 60-тих година превентивно штите потклобучења у Св. Богородици,
а поново се иста зона штити превентивно 80-тих година. Средином 90-тих се изводе
радови у припрати. Ово говори да постоји континуитет проблема и континуитет
само превентивне заштите. Уз ексцесе какво је бушење дрвених греда које носе
зидове источног дел аБогородичине цркве и куполу и смањивање њихове носивости.
Преко 20 година смо гледали фластере у Св. Богородици, а јаке соли видимо у
припрати и Св. Димитрију. О великим проблемима говори и чињеница да је 2002.
године, кад је створена могућност да два наша стручњака раде са италијанским
конзерваторима, избегнути стварни проблеми и најургентније зоне и одабрана за
чишћење композиција која није угрожена.
У 2006. години је, сарадњом сликара и архитеката, решен легендарни "нерешив
проблем" потклобучења у олтару Богородичине цркве, а фреске су очишћене.
Остало ће бити лакше - чекају још две цркве и припрата... Сликари су до сада
само истраживали и превентивно штитили, време је да почну да раде.
Потребна је санација и конзервација зидног сликарства - сада у безбедним условима
без дотока нове влаге. Обавезна је израда документације, јер после 15-годишњег
"рада" сликара не постоји ни један лист у документацији Републичког
завода.
Г. Музеолошки проблеми
Један од највећих
проблема Пећке патријаршије је стање покретног материјала пећке ризнице који
су конзерватори Републичког завода за заштиту споменика културе сместили на
потпуно неусловна места (звонара са слепим мишевима и њиховим фосфатима, влажан
подрум, сушење на промаји) ... Део ризнице је озбиљно оштећен. Предмети су само
превентивно заштићени.
Неопходно је да конзерваторска екипа Републичког завода и Народног музеја што
пре почне са санацијом икона и других предмета пећке ризнице.
Конзерваторска
историја цркава Пећке патријаршије
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Извештај
о радовима на живопису Богородичине цркве у 2006. години
Учесници конзерваторских радова у 2006. години
Проблеми
Пећке патријаршије у 2007. години и приоритети
Публикација: Пећка патријаршија - истраживања и резултати
2006
ДКС И "СТРУЧНА ЈАВНОСТ" - Чланци
које је Редакција Гласника ДКС одбила да штампа
Шта
је уништено на зидном сликарству, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Шта
је уништено на архитектури, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Откривена документација Ђурђа Бошковића
Чудо
у Пећкој патријаршији - магичне корпе