Изглед цркава Пећке патријаршије, пре последњег бојења фасада, изведеног око 1925. године
Клингонска хроника
О досадашњим радовима и покушајима санације и заштите манастира Пећке патријаршије - конзерваторска историја
1926... Радови арх. Пере Поповића. Први радови на заштити и обнови цркава.
Изглед цркава Пећке патријаршије, пре последњег бојења фасада,
изведеног око 1925. године
1931... Радови арх. Ђурђа Бошковића. Опсежни испитивачки и санациони радови на црквама. Приликом обијања слојева црвеног малтера, наношених на зидове приликом поправки или дозиђивања, откривене су знатне површине првобитних фасадних малтера који су били обојени интензивно црвеном бојом и осликани орнаменти. Површине првобитног малтера су осигуране продужним малтером, а огољене површине фасада су фуговане продужним малтером. Израђена је обимна документација о откривеним фрагментима сликаног украса и изведеним радовима.
Изглед куполе Св. Димитрија и јужне фасаде Богородичине цркве
током радова Ђурђа Бошковића 1931-1932. године
Изглед
ђаконикона Св. Апостола и западног зида припрате током радова Ђ. Бошковића
1950... Радови Слободана Ненадовића и Доброслава Павловића. На црквама су изведене мање поправке кровног покривача, а обимнији радови изведени су на уређењу порте и конака.
1960... Радови Милке Чанак-Медић. Услед прокишњавања цркава и појаве влаге унутар цркава изведена су испитивања и констатовано је да су сводови засути шутом који је био натопљен водом. Влага се појавила у свим црквама и припрати. Напоредо са радовима на крову ради се и на ревизији дренаже из 1932-33. године. Под руководством М.Чанак-Медић се 1962. настављају се радови на цркви (ископавање у Богородичиној цркви и зони звоника), али и на заштити зидова од влаге и почињу радови на истраживању порте уз сарадњу Ранка Финдрика.
Изглед бетонског канала и темеља цркве Св. Апостола (горе) и
припрате (доле) који су облепљени бетоном и битуменом 1962. године
1967... Радови Бранислава Вуловића и Георгија Коваљова. Археолошка истраживања, а презентацију откривених објеката и део истраживања у североисточном сектору довршавају други сарадници Покрајинског Завода.
1981... Сликарски радови Покрајинског завода. Изведени конзерваторски радови на цркви Св. Николе (једини сликарски радови који су завршени и и једини који су документовани).
1982... Радови Марије Јовин. Пројектовање и извођење обнове спаљених манастирских конака на западној страни и уређење порте.
1983.... Радови М. Чанак-Медић и арх. тех. Ивана Путића. Извршена су ископавања у и око цркава како би установиле раније грађевинске фазе на чијим су остацима подигнуте садашње цркве и утврдили међусобни односи. Радови на санацији крова и изради канала за воду око темеља. Израђени су отворени бетонски канали уз пуњење претходних канала бетоном јер су се они "напунили лишћем и отпацима" (како се каже у пројекту М. Ч. Медић). Уведено је преко 90 м3 бетона у темељну зону. Тонирани малтер са високим садржајем цемента употребљен је за поправке спојница на фасадама.
Цртежи из пројекта бетонских канала Милке Чанак-Медић
из 1983. године, када је и реализован. Уграђено је према пројекту, 30 м3 мршавог
бетона, само као испуна између два канала, а укупна уграђена количина ливеног
бетона у темеље цркава је 90 м3...
1983-1992... Сликарски радови Звонимира Зековића и Драгана Станојевића. Радило се на изради документације о затеченом стању и извршена је превентивна заштита (фластерима) најугроженијих делова живописа у свим црквама.
1988... Радови Марије Јовин и Синише Темеринског. Израђен је и реализован пројекат манастирске гараже са оставом. Израђени су пројекти енетеријера за ризницу, библиотеку и конзреваторски атеље и највећим делом реализовани.
1996-1997... Сликарски радови Д. Станојевића и Драгана Сучевића. Конзерваторски радови на живопису у припрати.
Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика
културе поставили су у црквама Пећке патријаршије плетенемагичне
корпе за истеривање влаге
1991... Радови Светлане Поповић и Миладина Лукића. Израђено је програмско решење и услови за пројектовање резиденцијалног конака са 28 апартмана за епископе.
1997... Радови М. Јовин и С. Темеринског. Релизован је пројекат продавнице сувенира и санитарног чвора за посетиоце. Да се спречи утицај чађи и кондензоване влаге на живопис реализован је пројекат горионика за свеће ван цркава. Израђени су програм уређења манастирске економије и услови за изградњу рибњака.
1997... Радови М. Јовин и Драгана Ристића. Обављена су археолошка истраживања у Љевоши - откопавање цркве Св. Јована.
1998... Радови М.Јовин и С.Темеринског. Израда пројекта уређења економије и зграде рибњака и њихова реализација. Снимање фасада пећких цркава и попис оштећења, ради израде пројекта санације. Санација цркава од влаге је у програму Републичког завода, али није финансирана. Израда пројекта обнове цркве Светог Јована и предлога да овај манастирски метох уђе у састав заштићене зоне манастира.
2001. октобар... Радови Босиљке Томашевић и С.Темеринског. Израда предлога за италијанску владу (представник мин. иностраних послова Италије у Републичком заводу) о помоћи нашој служби заштите - за обилазак 80 објеката у Метохији, за радове у Пећкој патријаршији и Дечанима. Даљи контакт са Италијанима вољом директора М.Омчикуса није остварен, а НВО Мнемозина је почела сарадњу са њима...
2001. новембар-децембар... Радови М.Јовин и С.Темеринског. Прикупљање документације о Пећкој патријаршији из Београдске патријаршије и Завода природе. Договор у Координационом центру да се ради у Пећкој патријаршији и Дечанима, као приоритетима... Са Заводом природе начињен договор да се ради на изради планова заштићених зона Пећке патријаршије и Дечана, али није реализовано...
2002. март... Рад тима за Пећку патријаршију: Р.Зарић, Р.Жикић, Д.Станојевић, С.Темерински. Урађен Програмски елаборат за радове у Пећкој патријаршији - предвиђени су радови на санацији цркава од влаге... Драган Станојевић израђује сликарски програм радова у 2002. години, предвиђа "мањи обим радова" на испитивању и тражи за свој тромесечни рад 14250 ЕУР, уз претходну изградњу радног и стамбеног простора у манастиру...
2002. јул... Радови М.Ј. и С.Т. Израда програма за радове на урбанистичкој и архитектонској заштити Пећке патријаршије после договора у Координационом центру. Предлог предат италијанској страни и администрацији УНМИК-а из Пећи на састанку у Пећкој патријаршији са админитратором УНМИК-а). У Републичком заводу за заштиту споменика културе директор М. Омчикус не прихвата програм радова на санацији цркава од влаге са образложењем да треба још испитивати, а прихваћен је само предлог сликарских испитивачких радова и пописа фреско-композиција... У исто време се у Пећкој патријаршији одвија "пилот-пројекат" чишћења фрагмента неугроженог дела живописа у Богородичиној цркви (Д. Станојевић)...
2002. октобар... Радови М.Ј. и С.Т. Десетодневно геодетско снимање у Пећкој патријаршији (остварено захваљујући боравку геодете у Дечанима) у организацији Координационог центра. Израђен програм радова на санацији и заштити цркава од влаге, са снимањем оштећења и остатака првобитног малтера. Истовремено траје рад на попису покретног материјала у трајању од месец дана (Р.Зарић и Р.Жикић).
2003. март... У Републичком заводу директор Марко Омчикус није прихватио предлог радова на санацији цркава Пећке патријаршије, већ је одлучио да и та година буде посвећена само истраживањима. Усвојен је предлог Д.Станојевића да 20 сликара ради 4 месеца на опсервацији, истраживању и мерењу живописа, уз изградњу нове зграде у порти само за сликаре... На захтев Београдске патријаршије израђени су извештаји о радовима у претходној години на архитектури, сликарству и покретном материјалу...
2003. април... Извештај НВО Мнемозине о заштити природног и културног наслеђа - за пећке цркве предвиђено само фунгицирање зидова, чишћење олука, чишћење канала за воду од лишћа и фарбање решетки на том каналу (руководилац израде извештаја М. Чанак-Медић).
2003. септембар... Снимљена и на ТВ Београд приказана емисија игумана Луке, историчара уметности, о тешком стању фасада цркава Пећке патријаршије
2003. октобар... Заводски историчар уметности, археолог и сликар (архитекта није био обавештен о путу) у Пећкој патријаршији на договору са Координационим центром о радовима за наредну годину. Састанак у Заводу после тога и претње директора С. Темеринском отказом због тога што се Извештај о стању цркава, који је Републички завод у марту упутио Београдској патријаршији нашао и у Пећкој патријаршији и што га је Управа манастира показала Координационом центру...
2004. фебруар-март... Директор Завода М.Омчикус одбио предлог Координационог центра о преузимању С. Темеринског у Координациони центар за рад у Пећкој патријаршији...
2004. март... Одржан у Заводу састанак тима за Пећку патријаршију са директором о програму радова за 2004, са закључком директора М. Омчикуса да треба још истраживати и испитивати проблем влаге...
2004. април... Одржан у Заводу састанак "Стање споменика и концепт радова Републичког завода у 2004. години са посебним освртом на приступ у решавању проблема влаге у манстиру Пећка патријаршија", на коме је једина тема била заштита од влаге пећких цркава (тачније: малтерисање), са закључком директора Марка Омчикуса да треба још испитивати и истраживати и да томе буде посвећена и текућа година и средства од донација... Одржан је у Пећкој патријаршији састанак НВО Интерсос из Рима и Координационог центра, где је закључено да се у Пећкој патријашији финанасирају и обаве до 30.9.2004. радови по програму М. Јовин и С. Темеринског: израда пројекта санације од капиларне влаге, прикупљање и усвајање понуда и извођење радова (предвиђена средства која обезбеђује Италија су 90.000, а Србија 60.000 ЕУР);
2004. мај... Директор Завода смењује архитекту С. Темеринског из тима за Пећку патријаршију и поставља Светлану Вукадиновић... На захтев Координационог центра архитекта Босиљка Томашевић и сликар Драган Станојевић измерили су влагу у зидовима пећких цркава у 344 тачке. Мерења показују максималну вредност влаге на инструменту у 33% тачака... Координациони центар и НВО Интерсос средства у висини од 160.000_ЕУР предвиђена програмом М. Јовин и С. Темеринског за радове на санацији због противљења Републичког завода конкретним радовима преусмеравају у мониторинг...
2004. август... Радови Светлане Вукадиновић и Емилије Пејовић. Археолошка ревизиона истраживања уз пећке цркве - ископавања на местима где су већ копали Ђ. Бошковић и М. Чанак-Медић)...
2004. септембар... Представници италијанске НВО постављају уређаје за мерење влаге у пећким црквама, ради перманентног мониторинга...
Ииталијанска
невладина организација Интерсос је поставила уређај за мерење и бележење промане
влаге и температуре у пећким црквама.
2004. 12. новембар... Округли сто о Пећкој патријаршији у Републичком заводу (М. Чанак Медић, М. Лукић, О. Кандић, С. Милеуснић, З.Зековић, о. Лука, Г. Станић, А. Сковран, М. Шупут, М. Омчикус, итд). Милка Чанак-Медић предлаже још истраживања, Марица Шупут предлаже да студенти у оквиру вежби на Катедри за историју уметности ураде студију реконструкције фасада, а Оливера Кандић сматра да не треба ништа радити "јер су се фреске већ навикле на влагу", уз допунско објашњење запањеним слушаоцима да ако се влага излечи "фреске могу доживети шок". Закључак Округлог стола је да се упоредо и ради и истражује.
2004. 26. новембар, 2. децембар, 8. децембар, 13. децембар, 24. децембар... Састанци Стручног већа Републичког завода о Пећкој патријаршији - Драган Станојевић тражи да 20 сликара испитује, истражује и израђује документацију 4 месеца и да им се изгради зграда за становање и рад (сликарски пројекат се израђује посебно), С. Вукадиновић и Е. Пејовић траже понуде од Беоинжењеринга и НИС Нафтагас за израду пројеката за санацију цркава од влаге; С. Темерински такође "подноси понуду" да уради пројекат санације од влаге.
Презентација цркава после радова М. Ч. Медић - оригинални фасадни
малтер и боја нестају, као и последњи остаци сликане декорације. Огољене цркве
су фуговане малтером који садржи цемент, чије соли утичу погубно на фреске.
Детаљ
"презентованих" фреско композиција са западне и јужне фасаде припрате
чији делови отпадају и поред опшивања малтером са цементом.
2005. фебруар-март, септембар... William T. Hostetter обавља систематско фотографско снимање живописа у Пећкој патријаршији...
2005. мај... Италијанска НВО Интерсос почиње фотограметријско и фотографско снимање унутрашњости цркава, уз организацију радионице у Гораждевцу... Организован семинар Интерсоса о влази у Пећкој патријаршији.
2005. јул-август... Израда пројекта обнове цркве Св. Јована у Љевоши - 500 м од Пећке патријаршије, у заштићеној зони (С. Темерински и М. Јовин). Израда пројекта реконструкције економског прилаза манастиру Пећка патријаршија ради обезбеђења северног зида порте и комплекса цркава од воде са Идворца.
2005. 19. септембар - 23. новембар... Извођење истраживачких радова у Пећкој патријаршији - архитектонска испитивања и документација за пројекат (С.Темерински и М.Јовин), физичко-хемијска испитивања малтера са фасада (Татјана Трипковић), сликарска истраживања живописа у Богородичиној цркви (Слободан Стојиловић), историјско-уметничка каталогизација сликарства (Радојка Зарић), систематско фотографисање сликарства (Павле Марјановић). Изведени су хитни интервентни радови на санацији западне фасаде припрате (израђен пројекат изведених хитних интервентних радова - С. Темерински). Упоредо се ради на уређењу бараке у порти - простора за боравак радника током санације цркава. За радове је Влада Србије обезбедила средства (руководилац радова је С. Темерински).
Изглед зидова у припрати са јаким исољавањем у доњим зонама.
Физичко-хемијским испитивањима у Републиком заводу за заштиту споменика културе
утврђено је да постоји веза измећу соли на фрескама и бетона у темељима и цемента
у спојницама фасаде. Иако је познато од почетка 20. века погубно дејство цемента
на фреско-сликарство, у Пећкој патријаршији је 1962. и 1983. године уведено
укупно око 150 м3 бетона у темљну зону - у влажну средину која погодује транспорту
соли у зидове.
2005. децембар... Семинар НВО Интерсос у Пећкој патријаршији. Италијани завршили мониторинг климе, завршили фотограметрију и фотографисање сликарства - предлажу сарадњу на тумачењу натписа на фрескама...
2006. јануар... Састанак Комисије Републичког завода за Пећку патријаршију - презентовани проблеми и начин решавања - прихваћено уклањање фасадних спојница са цементом, малтерисање цркава и уклањање бетона из темеља.
2006. фебруар... Редакција Гласника Друштва конзерватора Србије одбила да штампа три прилога посвећена стању цркава Пећке патријаршије - стање архитектуре С. Темеринског, стање сликарства С. Стојиловића и резултате физичко-хемијске анализе конзерваторских малтера Татјане Трипковић, са образложењем да "група радови везана за Пећку патријаршију није уврштена" у Гласник...
2006. март... Почела кампања у новинама - писмо Милке Чанак Медић против радова у Пећкој патријаршији.
2006. април... Израђен Пројекат санације и презентације цркава Пећке патријаршије у пројектантском бироу Албо-инжењеринг, према условима и уз сагласност Републичког завода. Коришћени су резултати истраживачких радова, физичко-хемијских анализа, мерења, као и оригинална документација Ђ. Бошковића (до 2005. године недоступна и скривана од стране М. Чанак Медић). Састанак Комисије за Пећку патријаршију - презентација пројекта.
2006. 10. мај - 14. новембар... Реализација пројекта заштите и презентације цркава Пећке патријаршије. Прва фаза је била уклањање наслага бетона око темеља (који је уграђен под руководством М. Чанак-Медић) и израда хидроизолације - уклоњено је 97 м3 ливеног бетона и 63 м3 ломљеног бетона. Статички је санирано 130 метара темеља и изведена ваздушна изолација око свих цркава, са контролисаним одвођењем процедне воде. Уклоњени су слојеви којима су цркве биле засуте по 30-40 цм (бетонски лом - дренажа терена М. Чанак-Медић) и израђено је 430 м2 тротоара од камених плоча, а терен нивелисан за одвођење површинских вода. Упоредо су постављени и подземни каблови за напајање цркава. Друга фаза радова је обухватила уклањање малтера који садрже цемент из фасадних спојница и санацију пукотина и растрешених делова фасадних зидова. На трасама иструлелих дрвених греда у фасадним зидовима припрате израђени су армиранобетонски серклажи (бетон са додатком опалске брече). Све фасаде су дерсоване и потом малтерисане кречним малтером. Фасадни украси су заштићени опшивањем и новим малтером, а припремљене су све површине за бојење. Обојена је само купола Св. Димитрија и постављени цртежи за реконструкцију сликане декорације на осталим црквама.
Упоредо су изведени радови на санацији (до тада нерешивих) потклобучења и чишћењу живописа у источном простору Богородичине цркве. Током радова су откривене две фреске из 14. века у зазиданом прозору цркве Светог Димитрија.
Пре и током радова је одржано пет састанака Комисије Републичког завода за Пећку патријаршију, која је прихватила и подржала пројекат. Радови су изведени уз благослов патријарха Павла и залагање Савета за обнову храмова и културне баштине СПЦ, уз подршку министра културе Драгана Којадиновића, средствима Владе Републике Србије. Одговорни руководилац на радилишту је био Синиша Темерински, а стални пројектантски надзор обављала је Марија Јовин. Пројекат санације цркава је преведен на енглески и достављен УНЕСКО-у. Радове је два пута обишла гђа Елка Бакалова (званични представник УНЕСКО-а и ИКОМОС-а) и подржала изведене радове и обнову фасада. На састанку Комисије Србије за сарадњу са УНЕСКО-м 13. септембра подржани су радови у Пећкој патријаршији.
Током радова је трајала кампања у штампи против радова, предвођена Милком Чанак-Медић и Звонимиром Зековићем, као и кампања током номинације Пећке патријашије за Листу светске баштине (проглашена за споменик на Листи 14. јула).
Изведеним радовима су решени проблеми влаге, који су били последица великих бетонских облога темеља, слојева ломљеног бетона који је дренирао воду из околног терена према темељима (уграђено под руководством М. Чанак-Медић), статички проблеми проистекли из несанираних рупа од иструлелих дрвених греда, као и статичко-сликарски проблеми у источном делу Богородичине цркве (које нису санирали, већ само увећали бушењем дрвених греда З.Зековић и Д.Станојевић).
2007. јануар... Резултати истраживања, тј. првог дела радова су објављени у књизи Пећка патријаршија - истраживања и резултати 2006, чија је презентација одржана у Етнографском музеју у Београду...
2007. 15. јун... Скупштина Друштва конзерватора Србије одржана је у Великом Градишту. После седам дана су написани Закључци Скупштине конзерватора Србије и потписани псеудонимом "СКУПШТИНА ДКС"
2007. 29. јун... Састанак Комитета УНЕСКО-а на Новом Зеланду - прихваћено је постојање пројекта санације и обнове, а једина примедба за Пећку патријаршију је да је зона заштите мала (номинациони досије израдила је С. Кесић-Ристић)...
2007. 16. јул... Новообразовано Стручно веће у Републичком заводу почиње"преиспитивање" изведених радова у Пећкој патријаршији... На два одржана састанка није нађена никаква неправилност у вези радова у Пећкој патријаршији у 2006. години. Закључено је да треба образовати комисију која ће све још једампут испитати...
2007. 1. август... Почиње са радом тзв. Велика комисија, тј. Комисија за давање мишљења и оцену програма и елабората у области заштите културних добара од изузетног значаја и културних добара српског порекла у иностранству. Први задатак је приспитивање изведених радова у Пећкој патријаршији, а извештај припремају Милка Чанак Медић, Звонимир Зековић, Емилија Пејовић и Драган Станојевић. Руководиоци радова у Пећкој патријаршији Синиша Темерински (архитектура) и Слободан Стојиловић (сликарство) нису консултовани ни позвани да говоре о изведеним радовима и поред тога што је Решењем о образовању Комисије предвиђено да пројекте презентују руководиоци радова...
2007. 1. новембар... И поред више захтева руководиоца радова да се одобри одлазак у Пећку патријаршију и завршетак радова на фасади, то није омогућено, са образложењем да је Велика комисија обуставила наставак радова док не донесе неко мишљење о протеклим радовима.
С обзиром да је у чекању мишљења прошла грађевинска сезона, конкретан резултат рада Велике комисије је што радови на архитектури нису завршени, а на сликарству нису настављени... Ни скела са кровова није скинута... Остварена је значајна победа Чувара влаге, јер су спасене "фреске које могу да доживе шок" ако се спречи доток влаге на коју су се "фреске већ навикле".
2008. 11. фебруар... Одлазак екипе у Пећку патријаршију поново није одобрен, јер је... Пројекат и предлог за наставак радова у Пећкој патријаршији на разматрању на Комисији у области заштите културних добара од изузетног значаја и добара српског порекла у иностранству коју је образовало Министарство културе Републике Србије. По завршетку рада Комисија ће предлог да достави Министру на усвајање... Нема журбе: Пећка патријаршија је или културно добро "од изузетног значаја" или је "српског порекла у иностранству"...
2008. 17. фебруар... Привремена институција "Скупштина Косова" је донела одлуку о "проглашењу независности Косова". Руководилац радова у Пећкој патријаршији у новим околностима наставља чекање да Републички завод одобри одлазак конзерваторске екипе у Пећ и завршетак радова на санацији и заштити цркава...
Очекују се вести из Републичког завода...
2008. јун... Републички завод је коначно нешто предузео: по налогу директора, у складу са владајућом политиком заустављања непожељних радова, демонтирана је скела са кровова Пећке патријаршије. Радови на црквама нису завршени, оне су остављене у осетљивом стању (кречни малтер без заштитног слоја боје), а скела је скинута као демонстрација бриге о споменику културе у Метохији. Тиме је комплетирано напуштање Пећке патријаршије: заводски сликари-конзерватори су напустили рад на заштити сликарства у припрати, напуштен је рад на заштити сликарства Богородичине цркве, а сада је напуштен и рад на незавршеним фасадама и фрагментима фресака на њима. Ето јасне поруке свима: и српским конзерваторима, и шиптарским, и међународној заједници...
2008. септембар-октобар... Завршетак радова на санацији и презентацији цркава Пећке патријаршије. Од средстава Владе Републике Србије, после безуспешног "чекања мишљења" Велике комисије, радови су настављени бојењем фасада и реконструкцијом фасадног украса. Црквама је после 77 година огољености, враћен малтер... Пећка патријаршија је једини посао Републичког завода за заштиту споменика културе на заштити културне баштине на Косову и Метохији и једини који је завршен. Предстоје радови на заштити и конзервацији сликарства, сада у условима безбедним од дотока атмосферске воде...
Конзерваторска
историја цркава Пећке патријаршије
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Извештај
о радовима на живопису Богородичине цркве у 2006. години
Учесници конзерваторских радова у 2006. години
Проблеми
Пећке патријаршије у 2007. години и приоритети
Публикација: Пећка патријаршија - истраживања и резултати
2006
ДКС И "СТРУЧНА ЈАВНОСТ" - Чланци
које је Редакција Гласника ДКС одбила да штампа
Шта
је уништено на зидном сликарству, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Шта
је уништено на архитектури, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Откривена документација Ђурђа Бошковића
Чудо
у Пећкој патријаршији - магичне корпе