ПОЖЕЉНОСТ-НЕПОЖЕЉНОСТ КАО КОНЗЕРАТОРСКИ ПРОНЦИП
ДКС, СТРУЧНА ЈАВНОСТ И НЕПОЖЕЉНИ РАДОВИ
После обављених истраживања у 2005. години, екипа Републичког завода за заштиту споменика културе, која је радила у Пећкој патријаршији припремила је три чланка о стању цркава Пећке патријаршије. Редакција Гласника Друштва конзерватора Србије је одбила да штампа ове чланке, сматрајући и да "читалац није у прилици да учествује у сагледавању проблематике".
Две године касније, 1. седница реанимираног Стручног већа Републичког завода за заштиту споменика културе (одржана 16. јула 2007) почиње истицањем да се "након неслагања великог дела стручне јавности, Друштва конзерватора Србије и стручњака Републичког завода са активностима које су предузимане на споменицима културе од изузетног значаја (манастири: Пећка патријаршија, Милешева, Жича, Бањска) у претходне три године, указала потреба за сазивањем Стручног већа"...
Како су тзв. стручна јавност и Друштво конзерватора Србије дошли до неслагања са радовима, ако ни чланци о резултатима истраживања нису објављени? Неслагање као резултат прикривања стања?
Како је дошло до "ЗАУСТАВЉАЊА НЕПОЖЕЉНИХ РАДОВА" ? Нису непотребни или погрешни, они су НЕПОЖЕЉНИ. Ко их не жели? Непожељност као стратегија службе заштите културне баштине...
ЧЛАНЦИ КОЈИ НИСУ ОБЈАВЉЕНИ:
Синиша Темерински: Стање цркава манастира Пећка патријаршија 2005. године
Татјана Трипковић: Испитивање врсте и састава малтера у Пећкој патријаршји
ШТА КАЖЕ РЕДАКЦИЈА ГЛАСНИКА ДКС:
Друго писмо Редакције - обавештење о "неуврштавању" чланака
Пошто
су чланови ДКС и стручна јавност необјављивањем чланака спречени да сазнају
резултате истраживања и стање цркава Пећке патријаршије, после месец дана, 13.
марта 2006, јавља се "стручна јавност" у Политици, да објасни да влага
није проблем и да цркве нису угрожене.
Тако је читалац који до тада није био "у прилици да учествује у сагледавању проблематике", стекао прилику:
"...нажалост су на терену млади људи без довољно искуства, који притом нису како ваља интерпретирали резулатате постојећих истраживања" (др Милка Чанак Медић, интервју Политици, 13. март 2006).
Руководилац радова у Пећкој патријаршији је омладинац Синиша Темерински, архитекта-саветник, са 25 година искуства на санацијама старих објеката (једини у Републичком заводу који има лиценцу за извођење радова); пројектант и надзорни орган је омладинка Марија Јовин, архитекта-саветник са 42 годинe радног искуства на санацијама старих објеката; руководилац радова на живопису је омладинац мр Слободан Стојиловић, сликар-конзерватор-саветник, са 39 година искуства на конзервацији фреско-сликарства....
"...конзерватори који раде, као сметњу спомињу и 20 кубика бетона који је уграђен у темеље цркве. Међутим, требало је знати да су између два светска рата све цркве биле обухваћене бетонским обручима. Такав један обруч спушта се до темеља саме цркве" (др Милка Чанак Медић, интервју Политици, 13. март 2006).
Између два светска рата је на црквама у Пећкој патријаршији радио Ђурђе Бошковић 1931-1932. године, а тада није уграђиван бетон у темељну зону већ само у серклаже у вишим зонама. Бетон је у темеље уграђиван у два наврата, 1962. и 1983. године. Уграђене су огромне количине неконструктивног бетона, а испод тротоара је постављен дебео слој ломљеног бетона (укупно је било 160 кубика бетона у темељној зони, што је извађено 2006. године). Ђурђе Бошковић не може да се брани, али постоји пројекат бетонских канала и бетонских испуна око темеља цркава који је израдила М. Чанак Медић 1983. године (постоји у планотеци Републичког завода).
"...конзерватори који сада раде, нетачно наводе да је стари малтер био са цементом, што би наводно био извор влаге која би угрозила и фреске у унутрашњости" (др Милка Чанак Медић, интервју Политици, 13. март 2006).
Физичко-хемијске анализе у лабораторији Републичког завода за заштиту споменика
културе на 25 узорака малтера узетих са фасада показале су да су сви конзерваторски
малтери, који су били уграђени у спојнице обијених фасада Пећке патријаршије,
били справљени са мањим или већим садржајем цемента. Поправке спојница на фасадама,
које су изведене 1983. године (под руководством М. Чанак Медић) урађене су тонираним
малтером који је имао највећи садржај цемента...
"Стручној јавности" се придружила и "стручност испред политике":
"Потпуно су неосновани аргументи да су зидови влажни и да атмосферска вода пролази кроз зидове" (помоћник министра културе Миладин Лукић, интервју Политици, 4. јул 2006).
Ђурђе Бошковић је 1931. године штитио глином темеље од
влаге и дренажом од крупног камена; Савезни институт је градио дренажу за одбрану
од влаге 1962; поново је Републички завод градио канале за одбрану од влаге
1983. године, Републички завод је 90-тих година постваљао скупоцене магичне
корпе од прућа за истеривање влаге; од 1997. је у програму Републичког завода
поново заштита цркава од влаге, истраживања и снимања се изводе 2002. године
ради израде пројекта за заштиту од влаге, Републички завод мери влагу 2004.
године у црквама и мерења показују максималну вредност на инструменту на трећини
мерених тачака; у 2004. и 2005. години се прикупљају понуде за израду пројекта
заштите цркава од влаге од Беоинжењеринга, Валтехника, чак од НИС-Нафтагаса!
Влага је "middle name" Пећке патријаршије већ
деценијама !
BTW: ако нема влаге, зашто су постављане
магичне корпе у црквама Пећке патријаршије !? Зашто
су фреске морале да се навикавају на влагу ?
"... забрањено је да пројекат за овакве објекте изводе приватни бирои" (помоћник министра културе Миладин Лукић, интервју Политици, 4. јул 2006).
Пројектантски бирои по закону (без обзира на власништво) могу да раде пројекте, ако су за то регистровани и ако раде по условима Републичког завода за заштиту споменика културе. Пројекат Заштите и презентације цркава Пећке патријаршије је урадио АЛБО-инжењеринг из Београда (као донацију), према условима Републичког завода и пројекат има потребну сагласност. ИСТИНА ЈЕ БОЛНА: АЛБО-инжењеринг ИМА лиценцу за пројектовање на споменицима културе од изузетног значаја, а Републички завод је НЕМА, па ни не може да ради пројекте.
Скупштина Друштва конзерватора
Србије је 15. јуна информисана о радовима у Пећкој патријаршији од стране "стручне
јавности" и 7 дана после Скупштине су написани Протоколи ДКС-ионских
мудраца:
ЗАКЉУЧЦИ СКУПШТИНЕ ДРУШТВА КОНЗЕРВАТОРА
СРБИЈЕ
одржане 15. јуна 2007. године у Великом Градишту
ВАЖНА ПИТАЊА о Закључцима у којима се помиње КЛЕВЕТА да су радови у Пећкој патријаршији "проузроковали ненадокнадиве губитке и уништили материјалне остатке непроцењиве културно историјске вредности", као и квалификација "уништавање споменичког наслеђа":
Ко је известио или сведочио на Скупштини Друштва конзерватора дана 15. јуна 2007. године да су радови у Пећкој патријаршији "проузроковали ненадокнадиве губитке и уништили материјалне остатке непроцењиве културно историјске вредности"? Једна или више особа? Ради се о КЛЕВЕТИ која је проузроковала пропуштање грађевинске сезоне у Пећкој патријаршији и незавршавање радова на архитектури и сликарству... Да ли је у ово обмањивање чланова Друштва умешана "стручна јавност", која је пишући по новинама износила неистине - да није било влаге, да је огромне бетонске наслаге ставио неко непознат, да раде млади људи без искуства, да цркве НЕ СМЕЈУ бити малтерисане...? Ко је ОКЛЕВЕТАО Републички завод који је изводио радове, руководиоца радова и екипу која је радила? Какви су мотиви?
Утврђено је да:
"Скупштина ДКС", како је потписано иза текста ЗАКЉУЧЦИ СКУПШТИНЕ ДРУШТВА КОНЗЕРВАТОРА СРБИЈЕ, одржане 15. јуна 2007. године у Великом Градишту , уствари није Скупштина већ је "Комисија коју је прихватила скупштина, а не Председник друштва или појединци из Друштва", каже Председник који каже да није председник, јер до следеће скупштине "функцију председника вршиће потпредседник"...
Према Статуту ДКС, "Скупштина доноси пуноважне одлуке већином гласова, ако је присутно више од половине чланова Друштва конзерватора" (чл. 20), што седам дана после Скупштине није био случај, као и "Гласање на Скупштини Друштва конзерватора је јавно, уколико Скупштина не одлучи да гласање буде тајно" (чл. 21), али АКО ТО ТРЕБА ДКС-ИОНСКИМ МУДРАЦИМА, направиће се то и путем безимене "Комисије", седам дана после Скупштине...
Чланке - извештаје о обављеним истраживањима у 2005. години у Пећкој патријаршији је одбила да штампа "Редакција" , како се потписује на дописима.
Нигде ни једног имена... "Скупштина ДКС је Комисија", "Председник је потпредседник", "Редакција"... као некаква тајна деперсонализована удруга, Ен-Ен дружина које се крије иза речи "Друштво", "200 чланова", "Скупштина"...
А можда је тајност и била потребна? Да ли је то био акциони план за споменике на Косову и Метохији? Да ли ће после 17. фебруара 2008. године тајанствена "Комисија ДКС" отићи да заврши радове у Пећкој патријаршији, које је својим ангажовањем успешно омела у 2007. години?
Али, шта је уништено у Пећкој патријаршији, према писцима Закључака Комисије ДКС (Протоколи ДКС-ионских мудраца) ?
а) зидно
сликарство ?
б) архитектура ?
Зашто да се споменици културе не санирају, зашто да се са фасада цркава обија
малтер?
У чијем ДКС-ионском мозгу се
повезује (неком погрешно укршХеном
синапсом):
СТАРО = ЗАПУШТЕНО, ЗАРУШЕНО, ВЛАЖНО ?
Да ли је Манастир Градац узор-пример презентације?
Да. Црква манастира
Градац је заштићена као први српски споменик културе који је добио мишљење Велике
комисије и Решење од Републичког завода за заштиту споменика културе (бр.
21/2716 од 16.11.2007) да су оштећења која својим очима видите на цркви "неистинита".
Конзерваторска
историја цркава Пећке патријаршије
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Извештај
о радовима на живопису Богородичине цркве у 2006. години
Учесници конзерваторских радова у 2006. години
Проблеми
Пећке патријаршије у 2007. години и приоритети
Публикација: Пећка патријаршија - истраживања и резултати
2006
ДКС И "СТРУЧНА ЈАВНОСТ" - Чланци
које је Редакција Гласника ДКС одбила да штампа
Шта
је уништено на зидном сликарству, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Шта
је уништено на архитектури, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Откривена документација Ђурђа Бошковића
Чудо
у Пећкој патријаршији - магичне корпе
Национални инвестициони план и КИЗА МЕНТОЛ