Клингонска хроника
Историја конзерваторских
радова
1947-1948... Завод за заштиту
и научно проучавање споменика културе СР Србије организовао је конзерваторске
и мање истраживачке радове. Радови су обављени под руководством арх. Слободанa
Ненадовићa и арх. Ђурђа Бошковића. Обухватили су ископавање дранажног канала
и ослобађање од земљаног наноса простора западно од Богородичине цркве. Извршена
је конзервација зидова, поправљен западни портал и обновљена заштитна кровна
конструкција.
1962-1975... Систематска археолошка истраживања започета су
1962. године, под руководством археолога Александрe Јуришић и архитекте Оливере
Кандић. Извршени су пошумљавање западног узвишења четинарским растињем и израда
бујичарског канала у подножју југозападних обронака. Републички завод за заштиту
споменика културе извео је опсежне радове на цркви, под руководством арх. Оливере
Кандић. Пројекат обнове Богородичине цркве израдили су Слободан Ненадовић и
Оливера Кандић. Радови су обухватили доградњу делова зидова који су недостајали,
обновљени су тамбур, купола, сводови, аркадни фризови, прозори са мермерним
оквирима, кровни покривач, олтарска преграда, два свећњака и плочник. Извршена
је конзервација на цркви Светог Николе, конзервирани су остаци манастирских
зграда и уређена је порта.
1982... Изградња конака, на темељима старе јужне грађевине,
започета је 1982. године, према пројекту арх. Миладина Лукића. На простору између
конака и цркве Светог Николе изграђен је звоник, а две економске зграде смештене
су поред манастира. Велики зидани кокошињац је изграђен по пројекту М. Лукића
испред главног, западног улаза у порту. У близини цркве Светог Николе, са спољашње
стране оградног зида, оформљено је монашко гробље. Изграђен је клозет за посетиоце
по пројекту М. Лукића и паркинг на источној страни и пробијен оградни зид да
се направи нови улаз у порту. Примењен
је уобичајени "лукићевски" конзерваторски принцип (као у Милешеви,
Наупари, Сопоћанима).
2004-2006... Истраживања цркве и порте за потребе заштите цркве
од влаге извршена су, под руководством археолога Емилије Пејовић и архитекте
Светлане Вукадиновић. Истраживања су дала важне податке (први пут је утврђена
дубина темеља), Иако су покушали (и имали обезбеђена средства, сликари-конзерватори
Републичког завода нису радили на заштити фресака, јер нису могли да раде на
живопису у условима сталног дотока воде и сталног исољавања.
2006, 7. јул ... После више обраћања Управе манастира Градац Републичком заводу ради заштите цркве Благовести од влаге, у Републичком заводу за заштиту споменика културе образована је Комисија за преглед програма, пројеката и извођење радова у манастиру Градац у саставу:
Епископ жички Г. Хризостом,
проф. др Миодраг Ралевић, архитекта,
доцент др Миодраг Марковић, ист. уметности,
Момчило Павловић, ист. уметности,
Марија Јовин, архитекта,
Миодраг Мишљеновић, грађ. инжењер,
Марин Брмболић, археолог,
Алекса Јеликић, хемичар,
Драган Сучевић, сликар конзерватор,
Бранислав Орлић, правник, координатор.
2006, 10. јул ... Седница Комисије, којој су присуствовали сви чланови. Известиоци су биле архитекта Брана Стојковић Павелка и археолог Емилија Пејовић. Комисија је утврдила је угроженост архитектуре и сликарства цркве манастира Градац и донела је закључке да приоритет треба дати радовима на заштити цркве и фресака, да су досадашња археолошка истраживања дала довољно података за пројекат и да се приступи изради пројекта заштите од влаге, као и да се црква омалтерише споља и унутра.
2006, септембар... Републички завод позива Пројектантски биро Албо-инжењеринг да достави понуду за израду пројекта заштите цркве од влаге и малтерисања зидова. Мере техничке заштите (услови за пројекат према закључцима Комисије) израђене су у Републичком заводу и достављене пројектанту. АЛБО-инжењеринг израђује (као донацију) Пројекат заштите и презентације цркве, а одговорни пројектант је Марија Јовин. Пројекат је добио сагласност Републичког завода за заштиту споменика културе.
2007, 6. новембар... Републички завод је (на основу мишљења Велике комисије) донео Решење о оглашавању ништавним Решења којим су утврђени услови за предузимање мера техничке заштите за израду пројекта заштите цркве манастира Градац, чиме је спречена не само заштита цркве од влаге, већ и израда пројекта.
2007, децембар... И поред евидентне угрожености цркве, Републички завод за 2008. годину планира као приоритет наставак систематских археолошких истраживања порте и утврђивање граница некрополе... Обдукционисти напред, остали стој!
2008. фебруар... Министарство културе у фебруару 2008. године поништава Решење Републичког завода о поништавању Решења о условима и налаже Републичком заводу да поново одлучује о истом...
2008. април... Републички завод поново доноси исто Решење којим се поново поништавају услови за пројектовање заштите цркве од влаге... Помак је ипак направљен, јер се сада поништава и сагласност Републичког завода на Пројекат заштите цркве који је урадио "Албо инжењеринг". Још су остали непоништени Национални инвестициони план и "неистинито" угрожена црква манастира Градац...
2008.
мај... После поништавања Пројекта санације и презентације цркве, Републички
завод је ангажовао приватно предузеће "Беоинжењеринг" за израду пројекта
заштите цркве од влаге, по цени од 790.000 динара. Наравно хидраши ће направити
некакаву мелиорацију, тј. дренажу терена око цркве, а археолог ће морати да
копа месецима, можда и годинама (као у Милешеви). Тиме је признато да је црква
влажна (што је противно мишљењу Велике комисије), али само ако се ради у порти
и око цркве, уместо заштите саме цркве. Радиће се дренажа и око економских зграда
да се демонстрира брига - али црква је забран...
Шта сад? Да се тражи пренамена додељених средстава, што је против правила НИП-а?
Како ћемо решити влагу у цркви? Пробаћемо да хидро-и-фунги-фобизујемо фасаде
од сиге?
Да ли постоји већа магија од магичних корпи?
Историјат
конзерваторских радова
Стање комплекса и објеката манастира
Стање цркве Благовести