Извештај о прегледу изведених радова начињен је после обиласка радова 17. маја 2007. године. Преглед су обавили Марија Јовин и Синиша Темерински, као представници Републичког завода за заштиту споменика културе, ради увида у стање споменика и истраживања и радове који се изводе у циљу обнове манастира. Извештај о прегледу је предат Републичком заводу 20. маја 2007. године.
Изведени радови у манастиру Бањска
У манастиру нас је дочекао археолог Димитрије Мадас, а радници су имали слободан
дан (празник). Директор Републичког завода је наложила извођачу радова Предрагу
Суботичком (Епархијска радионица Раде Неимар) да буде присутан на радилишту,
али је он поручио преко г. Мадаса да је због посла спречен да дође.
Обишли смо цркву и порту са археологом Мадасом и утврдили следеће:
1. Археолошка истраживања се обављају у цркви и са североисточне стране и јужне
стране цркве. У цркви је комплетно подигнут под из времена Ђурђа Бошковића и
камене плоче су складиране ван цркве. У цркви је истраживан олтарски простор,
наос и певнице, као и највећи део припрате. Изванредно је откриће отисака плоча
поткуполне розете и плоча у певницама. Постоје најмање две фазе подова откривене
у олтару и наосу.
2. Археолог Мадас је очистио јужну кулу и опремио је као привремени депо археолошког
материјала и опреме.
3. Сонда североисточно од цркве, у једној од просторија порушеног конака је
дала податке о постојању прилаза у једној фази, са степеницима уклесаним у стену.
4. Са југоисточне стране цркве је праћена траса подзида који је образовао плато
на коме се налази црква.
5. Са јужне стране су уз цркву отворене две сонде, у којима нивелете показују
различите фазе зидања појединих делова цркве. Разрешење ових нивоа, као и оних
у јужном параклису битно је за израду пројекта обнове цркве.
6. Са западне и северне стране цркве нису још започета истраживања.
7. Истраживања нису ни започела на источној и јужној страни комплекса, што је
предуслов за обнову бедемског зида са тих страна.
8. Од археолога Мадаса смо сазнали да су на радилишту једно време боравиле три
сараднице архитекте Тодоровића (који их је довео и одвео), а које су цртале
фрагменте камене пластике која се налази у порти манастира.
9. На радилишту нема присутног архитекте који би пратио и учествовао у археолошким
истраживањима, а археологу нису на располагању архитектонске и геодетске подлоге
постојећег стања, ради уношења нових података.
Обишли смо порту, прегледали изведене радове и
утврдили следеће:
1. Бедемски зид из турског времена са источне и западне стране је потпуно порушен,
као и део са јужне стране, осим мале капије и дела зида уз јужну кулу. Овај
рад је био предвиђен пројектом обнове бедемског зида манастира.
2. Порушен је до темеља део зида са северне стране, уз лапидаријум, што није
било предвиђено пројектом обнове бедемског зида. Део порушеног зида је био из
Милутиновог времена, а део из фазе која му претходи.
3. Порушен је и део зида источно од конака, што такође није било предвиђено
пројектом.
4. Падина северно од манастирског зида је булдожером засечена и израђен је прилазни
пут за рушење зида и одвоз материјала.
5. У порти постоје три скромне гомиле камена који потиче из срушеног зида, док
већи део материјала недостаје.
6. Припремљен је материјал (неколико палета опеке и мања количина камена), вероватно
за зидање бедемског зида.
7. Метална конструкција крова лапидаријума је исечена у комаде који су складирани
на простору средњовековне трпезарије.
8. На рачвању асфалтираног прилазног пута манастиру и новопросеченог пута на
северној падини испод манастира налази се велика громада зида, која се очито
скотрљала приликом рушења. Уз асфалтни пут се налази аркада из венца цркве,
која се такође вероватно скотрљала приликом рушења зида.
9. Са обе стране пута који води од магистрале према Бањској, уз реку и поток,
бачене су велике количине материјала (ломљеног и делова обрађеног камена са
цркве, опеке, ћерамиде и шута) који потиче из срушеног зида из турског времена.
Само на два места се може избројати преко тридесет киповања камиона.
10. Са јужне стране комплекса је у току израда канала који вероватно треба да
прихвати воду са падине изнад манастира и уведе је у шахт за који је припремљена
оплата. Овај канал се налази на коти постојећег пута и насипа који је засуо
манастир са јужне стране и који је пројектом предвиђен за истраживање и денивелацију.
Из утврђеног стања може се закључити:
1. Археолошка истраживања се обављају на стручан начин и већ доносе резултате
значајне за обнову цркве, што ће заједно са истраживањима са западне и северне
стране и допунским са јужне стране дати податке релевантне за пројекат обнове
цркве.
2. Огроман недостатак је што у истраживањима не учествује архитекта који ће
радити на пројекту обнове цркве, јер комплексна ситуација са структуром и нивелетама
подова и зидова, фазама цркве и пластичним украсом то императивно захтева.
3. Не обављају се археолошка истраживања источне стране комплекса, што је предуслов
за реконструкцију бедема и предвиђено је пројектом обнове бедема.
4. Не обављају се истраживања са јужне стране комплекса, где је потребно денивелисати
терен, ради обнове бедемског зида, што је предвиђено пројектом. Канал који се
гради за прихватање воде се изводи на потпуно погрешној коти.
5. Досадашње извођење радова на обнови бедемског зида показује да извођач ни
у чему не поштује пројекат ни објекат на коме ради. Редослед радова је промењен
(прво је рушен зид), а срушене су деонице које нису пројектом ни биле предвиђене
за рушење.
6. Рушење је извршено делом машински, што је без преседана и сасвим недопустиво
у конзерваторским радовима. У зиду су пронађена два дела амвонске розете, што
показује да је било неопходно ручно рушити зид, а сваки камен прегледати.
7. Пројектом је предвиђено да се сав камен из турског зида издвоји од шута и
складира ради обнове бедемских зидова. Ради се о аутентичном материјалу који
потиче из објеката Милутиновог манастира. Уместо тога су зидови на вандалски
начин рушени, а аутентични материјал утоварен у камион и бацан поред пута и
потока на прилазима манастиру.
8. Приликом рушења су се делови зида обрушавали низ стрму северну падину, према
насељу, што је недопустиво из разлога безбедности.
9. До темеља срушени зид са северне стране, уз лапидаријум, био је средњовековни
зид.
10. Сасвим је било непотребно сечење и уклањање металне конструкције крова лапидаријума,
који је могао послужити као простор за рад на обнови манастира.
11. Пошто није дошао извођач радова, пројектант обнове манастирског зида Марија
Јовин није могла да упише своја запажања у грађевински дневник, као ни да се
упозна са статичким делом пројекта обнове зида, који је Епархијска радионица
Раде Неимар била дужна да уради.
С обзиром на стање досадашњих радова, предлажемо
следеће:
1. Наставити археолошка истраживања у и око цркве, ради добијања свих релевантних
података за пројекат реконструкције цркве. У истраживањима мора да учествује
архитекта који ће радити пројекат реконструкције, са тимом за снимање и обраду
података.
2. Наставити археолошка истраживања порте, посебно са источне и јужне стране,
ради добијања података потребних за реконструкцију бедемског зида.
3. Враћање комплетног камена и опеке са депонија поред пута, реке и потока на
које је извожен материјал из срушеног зида, ради уградње у обимни зид (што је
начин да се сачува аутентични материјал).
4. Обустављање свих даљих радова (осим враћања материјала) извођача Предрага
Суботичког и Епархијске радионице Раде Неимар због нестручног, несавесног и
вандалског рада на средњовековном споменику, уз утврђивање одговорности.
5. Сви даљи радови на истраживању и обнови манастира Бањска морају бити у организацији
и под пуном стручном и финансијском контролом Републичког завода. Неопходно
је да постоји руководилац радова ("главни архитекта"), који ће водити
истраживања и израду пројеката обнове цркве и конака манастира Бањска и бити
одговоран за радове.
20. мај 2007.
Марија Јовин и Синиша Темерински
Прилог Извештаја: Фотографије снимљене 17. маја
2007.
Слика 1. Изглед прилаза манастиру Бањска. На северној падини је просечен пут за прилаз машина ради рушења "турског" зида. Велики комад зида се у тој акцији скотрљао до пута. Слика 2. Како је зид рушен, речито показује слика објављена у листу "Данас" 12. маја 2007. (лево).
Слика 2. Крај асфалтног пута, са десне стране, лежи и део аркаде са цркве (на слици 1. је са десне стране), који би у свакој варијанти реконструкције морао бити поново уграђен у цркву, а не бачен.
Слика 3. Изглед срушеног зида са северозападне стране, који није био предвиђен за рушење. У првом плану и поред пута се види мала количина камена издвојеног из рушевине, док је највећи део извезен и бачен. Слика 4. Део зида уз лапидаријум је порушен до темеља - испод нивоа пода конака. Порушени су делови Милутиновог зида и делови зида из претходне фазе.
Слика 5. На северозападном углу је до темеља порушена и фаза зида краља Милутина и фаза која јој претходи, па је чак извађен и темељ.
Слика 6. Кров лапидаријума је исечен и складиран на простору средњовековне трпезарије. Објекат лапидаријума је могао да послужи као депо и радни простор током извођења радова на обнови манастира. Слика 7. Ископ за канал за прихватање воде са јужне стране комплекса и оплата за шахт. Ови објекти су на погрешној нивелети, јер је за обнову зида потребно ослободити постојеће зидове насипа висине 2-3 метра.
Слика 8. На прилазу манастиру (око 2 км према
магистралном путу) је дуж потока и земљаног пута бачен материјал од рушења турског
зида - камен, опека, уломци ћерамиде и шут од рушења. Сав камен је био предвиђен
за уградњу у бедемски зид.
Слика 9. Само на једној локацији се може пребројати преко 15 киповања камиона
са каменом из турског зида.
Слика 10. На путу од манастира према магистрали
је дуж пута у реку кипован камен, опека и шут од рушења турског зида. Сав камен
је био предвиђен за уградњу у бедемски зид, а не за вандалско бацање у реку.
Слика 11. У баченом материјалу има ломљеног камена, фрагмената обрађених блокова
са цркве, опеке и ћерамиде (детаљ: фрагмент угаоног блока са цркве).
Извештај је Републички завод за заштиту споменика културе доставио Управи манастира Бањска дана 25. маја 2007. године и истог дана је одговор Управе манастира упућен директору Републичког завода.
Обнова Бањске се наставља у штампи. Чланак Милутин је то радио озбиљно Марије Јовин у НИН-у, као рекација на писање настојатеља манастира Бањска, протосинђела Симеона у НИН-у
Простор,
време и конзерваторска историја
Насеље данас
Манастир
данас
Уређење
насеља
Обнова
манастира
Изведени
радови у манастиру Бањска