Утицај
боје на колективно
памћење
Утицај
боје на колективно
памћење
Медијска "прашина" која се подигла због обнове Пећке патријаршије (покренута реакцијом неколицине службеника Републичког завода) показала је да је конзерваторски проблем прерастао у психолошки и социолошки...
Ако се изоставе поменути конзерватори, у новинама су се појавиле реакције стручних људи и реакције лаика. Од најстручнијих, јавили су се проф. др Прибислав Симић и проф. др Милан Глишић. Први је у пензији и предавао је на Богословском факултету, а други предаје на Архитектонском факултету. Најпозванији да кажу нешто о Пећкој патријаршији...
Каже проф. Симић у Вечерњим новостима (2.12.2008): "Sem Žiče retke su crkve koje su spolja obojene crvenom bojom. ... Ali, nije poznato da su bile tako šarene kao što su sada pećke crkve. Ne znam na čije insistiranje je ovo urađeno. ... Ni Sveta Sofija nema neku fasadu, niti mnogobrojni vizantijski manastiri. ... Kada je ovo započeto trebalo je reći vladici raško-prizrenskom Artemiju da to nije tako bilo i da ne treba tako da se radi. Verujem da bi on zabranio radove i pored toga što sa Marijom Jovin niko živi ne može da izađe na kraj."
Каже проф. Глишић у Политици (6.12.2008): Зашто је наша јавност узбуркана због фарбања Пећке патријаршије у црвено? Одговор је врло једноставан. Овом чином пољуљани су темељи нашег колективног памћења. Рецимо, да је заиста Пећка патријаршија некада била малтерисана па чак и бојена у црвено, мада нема ни писменог ни усменог предања о томе – то нема никаквог значаја за генерације нашег народа. У свести генерација Пећка патријаршија је била онаква каква је била до чина фарбања. ... Кад једном народу одузмете памћење онда са њим можете радити шта год хоћете. Да ли нас чека таква судбина?"
Када се схвати шта говоре господа професори,
који, јелте, треба да уче некога, постаје јасно да се догодило управо оно о
чему говори др Глишић:
КАД ЈЕДНОМ НАРОДУ ОДУЗМЕТЕ ПАМЋЕЊЕ ОНДА СА ЊИМ МОЖЕТЕ РАДИТИ ШТА ГОД ХОЋЕТЕ.
И то је већ урађено... Они који су остали без памћења се сами јављају. (А: Докторе, слабо памтим, шта да радим? Др Б: Од када то траје? А: Шта од када траје?)
Један други професор са Архитектонског факултета, Ђурђе Бошковић, обио је малтер са цркава Пећке патријаршије 1931. године , тако да је колективно памћење, "чији су темељи пољуљани", старо 77 година. Добро је и језик српски опстао, поред таквог народског памћења. Пре обијања малтера цркве Пећке патријаршије су 700 година биле малтерисане и бојене црвено. Најинтензивнија је била средњовековна боја, а најмање интензивна (штедели су боју, а не памћење) она која је стигла до обијања.
Зашто су пећке цркве обијене и фуговане и
тако приказане онаквим какве никада нису биле? Па због моде коју су наметнули
немачки конзерватори који су обијали малтер са цркава по окупираној Пољској,
да би са пословичном систематичношћу приказивали да је то све простор германског
и готичког културног утицаја.
Наши најстарији конзерватори су прихватили немачку конзерваторску школу (видела
жаба...) и ето нама германско-готичког "колективног памћења" Пећке
патријаршије. Осим краткотрајног колективног памћења, срећом постоје и материјални
подаци - остаци црвеног малтера на свим фасадама пећких цркава, цртежи и записи
из времена радова 1931, па чак и фотографије и уљане слике из времена пре обијања
малтера.
Колективно памћење треба неговати, иначе нестаје, а негује се обновом баштине. Шта су Срби обукли, кад су скинули шалваре и турбан? Обукли су француске војничке панталоне и капу. Шта добијамо кад скинемо малтер са српске средњовековне цркве - па "облачимо" изглед фасада Нотр Дама!
Постаје јасно да су они, који су обили малтер, направили далеко већу штету него што је изгледало - они су са малтером ољуштили ионако слабо памћење. Критичари пећке обнове, било да су професори, било да су лаици, позивају се на своје најстарије сећање (када су били на екскурзији у основној или средњој школи) и тврде да је оно што су видели аутентична Пећка патријаршија. (Позивају се и на "усмено предање" - замислите деду, посадио унука на колено, суче брке и прича му о дерутној и влажној пећкој фасади! А унук упија предање...)
Критичари нису ни свесни да им је, у стилу Великог брата, слика одрпаних цркава коју имају у сећању - КРЕИРАНА. Пећке цркве су одржаване, обнављане, бојене у црвено ВЕКОВИМА (као што је одржаван језик, обичаји).., а обијени и похабани изглед је НАПРАВИО конзерватор у 20. веку. Тиме је изменио (тачније, прекинуо) колективно памћење и НАМЕТНУО слику да је средњовековна српска архитектура по правилу похабана, влажна и ружна.
Остаје питање - да ли је ампутација колективног памћења учињена са предумишљајем, или је то само страшан резултат нехата и незнања? То ни имбецилност типа "фреске-су-се-навикле-на-влагу" бившег председника Велике комисије не може да оправда.
Немачки конзерватори су знали шта раде, али да ли знају ови наши?
За
носталгичне критичаре пољуљаних темеља
BTW,
како ли су они са одузетим памћењем доживели промену назива једне београдске
улице у некакву Светогорску, пошто је та улица "у свести генерација"
била Иве Лоле Рибара!
Конзерваторска
историја цркава Пећке патријаршије
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Извештај
о радовима на живопису Богородичине цркве у 2006. години
Учесници конзерваторских радова у 2006. години
Проблеми
Пећке патријаршије у 2007. години и приоритети
Публикација: Пећка патријаршија - истраживања и резултати
2006
ДКС И "СТРУЧНА ЈАВНОСТ" - Чланци
које је Редакција Гласника ДКС одбила да штампа
Шта
је уништено на зидном сликарству, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Шта
је уништено на архитектури, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Откривена документација Ђурђа Бошковића
Чудо
у Пећкој патријаршији - магичне корпе
Национални инвестициони план и КИЗА МЕНТОЛ