Црква
светог Димитрија је приликом рушења припрате и сама била озбиљно
оштећена. Обнављана је у два маха и при томе је претрпела измене, како у контактној
зони са припратом, тако и у материјалу употребљеном за зидање порушеног дела
северног зида. За обнову су употребљени блокови оникса који су делимично излазили
ван равни затеченог зида. Црква је, посебно њена купола и кубично постоље, дочекала
обнову 1932. у тешком стању. Веома озбиљне пукотине на овим деловима тада су
темељно саниране и консолидоване.
Темељи ове цркве су плићи од темеља суседних, цркве Св. Апостола и припрате.
Током радова 1931-32. године је зона око темеља облепљена слојем глине. Бетонски
канал, који је уграђен 1962. године, био је у дну темеља, а површина темеља
је облепљена бетоном у пуној висини и затим премазана битуменом. За пролаз канала
је просечен и део темеља североисточног угла апсиде, а у дно фасадног зида је
уклесан жљеб за боље налегање бетона и битуменског премаза.
Приликом израде отворених бетонских канала 1983. године простор између два канала
је је испуњен мршавим бетоном. Доњи канал под поклопцима од бетонских плоча
остао је празан и без одвода, тако да је прикупљао воду која се процеђивала
кроз слој шута и ломљеног бетона насутог непосредно уз мршави бетон и испод
тротоара. Количина бетона која је била уграђена за доњи и горњи канал и испуну
од мршавог бетона износи 17,40 кубних метара ливеног бетона, док је испод тротоара
било око 11 кубних метара ломљеног бетона и шута.
Уклањањем отвореног бетонског канала са северне стране
цркве Св. Димитрија утврђено је да лежи на маси бетона (лево), изглед бетонске
облоге темеља апсиде, која је премазана битуменом; у доњи део фасаде је уклесан
жљеб ради боље налегање бетона и битуменског премаза (десно)
Изглед рова уклесаног у бетонске наслаге са
северне стране, у дну је канал из 1962, који је прикупљао воду и спроводио у
темеље, пошто су сви одводи до некадашњих бунара-реципијената били забетонирани;
при врху је отворени канал из 1983. године, а простор између њих је био комплетно
испуњен бетоном. Приликом радова у 2006. години није ископана ни кашика земље,
само бетон...
Црква светог Димитрија, као и све цркве у ансамблу, била је малтерисана и обојена
црвено. За малтерисање је употребљен хидрофобни малтер справљен од креча, песка
жуте боје и млевене опеке.
Да је црква споља у целини била обојена црвеном бојом показали су сасвим мали
фрагменти малтера и боје на њима, у уложинама прозора на тамбуру, који су преостали
при обијању малтера и фуговању продужним малтером током радова 1931-32. године.
Већа површина овог малтера са остацима црвене боје је опстала само на источној
страни северне стране кубичног постоља. Како је малтер са површина блокова оникса
пропао брже од малтера који је нанет на слогове опеке и сиге, при последњем
бојењу цркава пре радова 1932. године, када су цркве обојене ружичасто, боја
је нанета директно на неомалтерисане блокове оникса.
Изглед куполе и кубичног постоља цркве
Св. Димитрија са јужне стране: фасада је после обијања фугована цементним малтером
(лево); фрагмент очуваном бојеног малтера у прозору куполе (десно)
Црква Св. Димитрија нема статичких проблема на северном и источном фасадном
зиду, што говори да су санација и постављање затега током радова 1931-32. године
били успешни. Међутим, на западном зиду, изнад врата, постоје широке пукотине.
Фреске, оштећене пукотинама, обезбеђене су широким фластерима од газе који стоје
већ две деценије.
Изглед северног зида цркве Св. Димитрија, са
фрескама које су угрожене јаким исољавањем. Спољно лице зида је обијено и фуговано
малтером који садржи цемент, што омогућава продор атмосферске воде.
Изглед фресака на западном зиду цркве
Светог Димитрија, са пукотинама и фластерима који привремено, већ две деценије,
обезбеђују фреске.
На северном зиду и северном делу западног зида цркве је изражено јако исољавање
до висине од око два метра које потиче од продора воде са раствореним солима
кроз фасаду незаштићену малтером.
Лепа бифора на северном зиду цркве, једино светло осим апсидалног и куполних
прозора, зазидана је и у плиткој ниши са унутрашње стране осликан је у пуној
висини патријарх Јефрем који је умро 40 година после зидања цркве.
Изглед прозора на севреном зиду цркве
Св. Димитрија који је био грубо зазидан у 17. веку, а фугован цементним малтером
у 20. веку.
Зазиђивање прозора је изведено веома неуредно, крупним комадима једрог камена,
сиге, облутака. Приликом радова Ђурђа Бошковића је са спољне стране ова испуна
фугована. Уклањањем испуне је утврђено да су у прозорском удубљењу осликане
две женске фигуре у готово природној величини, које су одмах по откривању, због
њихове елеганције и лепоте, назване ”Принцеза са круном” и "Принцеза са
велом".
Пажљивим уклањање испуне прозора откривене
су две фреске из 14. века - представе фигура светитељки у природној величини
које је екипа, одмах по откривању, назвала принцезама, због њихове лепоте и
елеганције. На источној страни прозора је Принцеза са круном, а на западној
Принцеза са велом.
Раскошна одећа и украси на главама говоре да се ради о представама особа високог
рода. Обе фигуре имају исти положај руку, десна је спремна да прихвати крст,
а лева је окренута дланом упоље. Нема насликаних белих крстова, бисера на одећи,
крунама и наушницама, као ни имена уз фигуре, што наводи на помисао да слике
нису завршене...
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Конзерваторска
историја цркава Пећке патријаршије
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Извештај
о радовима на живопису Богородичине цркве у 2006. години
Учесници конзерваторских радова у 2006. години
Проблеми
Пећке патријаршије у 2007. години и приоритети
Публикација: Пећка патријаршија - истраживања и резултати
2006
ДКС И "СТРУЧНА ЈАВНОСТ" - Чланци
које је Редакција Гласника ДКС одбила да штампа
Шта
је уништено на зидном сликарству, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Шта
је уништено на архитектури, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Откривена документација Ђурђа Бошковића
Чудо
у Пећкој патријаршији - магичне корпе